Житије и подвизи увек спомињанога, славнога, благочастивога господина Деспота Стефана
Страна 45 од 50
света! Од сада смо сиромаси и туђини!“ (И они који) монаси беху, цепаху (своје ризе) и чупаху браду. А веома поштоване и светле велможе, које је он дотле изузетно помагао и волео, сваки је на сличан начин исказивао свој јад. И сви су били у очајању кад би свештеник или ђакон запојао: „Још се молимо за блажену успомену увек спомињанога господина Деспота Стефана.“ Неки од племенитих (велможа), чупајући своје браде, викаху: „Не, иноче, то никако не смеш рећи!“ Сви су из дубине срца као лавови рикнули и заиста учинише велики плач нови Израиљћани новом Израиљу138. Због краткоће времена брзо (га) опремише и положише (га) у цркви (Ресави - Манасији), с десне стране уласка у храм. У град Београд дођоше (сви) заједно и уђоше (у њега); пошто је на све стране било јављено шта се догодило, сви су се склањали у градове и на острва.
89. На онима који су били у граду видела се чудна промена. Сви су светле хаљине заменили (црнином); жене и деца у групама долазили су пред прекрасни двор благочастивог (Деспота). Неки су чекали у граду, а неки пред градским (капијама); долажаху и другови многожељеног (Стефана), као што су (раније) чинили; домаћи су (стајали) према чину, као кад су (бивали) са господином својим: напред (беху) изабрани коњи, (затим) вратари, а после њих сви по старешинству. Ко ће описати дирљиве гласове кад би их која група сретала или кад у град уђоше и дођоше у унутрашњи град онима који су јављали тужне гласове благочастивој госпођи и увек жељеној сестри /Оливери/ која је тегобне путеве пролазила како би отачаство спасила и посредовала пред Богом, као она древна Јестира. Многи од изабраних (племића) седели су овде, избезумљени, отворених уста, веома изнемогли, а они око њих поливаху их водом. А изван и унутар седмоврхог града /Београда/ погребне песме (које су појали) они који долазе или одлазе, испуњаваху ваздух; слично беше и по свим градовима и крајевима. И са каквим ридањем из древне прошлости да упоредимо ово?! „И претворићу празнике ваше у жалост и све пјесме ваше у плач...“139 - рече пророк Осија. „Чујем доиста Јефрема гдје тужи... обрати ме да се обратим, јер си ти Господ Бог мој.“140 Ако (као пример) наведемо плач за Мојсијем - кад се сви људи вратише из гласа наричући - (а) вратише се и старци са горе Навав са великим ридањем, а Елеазар141 са стењањем; „И
- Нови Израиљћани новом Израиљу; Израиљ је заједничко име за 12 јудејских племена, а њихов родоначелник Јаков имао је и име Израиљ; ово име означава или народ као целину, или, кад се Соломоново царство поделило, тако се називало Северно (Израиљско) царство за разлику од Јужног (Јудиног) царства. Оно има и свој теолошки смисао, у коме је садржана идеја о Израиљу као изабраном народу Божијем. Синтагма нови Израиљ односи се на народ Божији Новога завета. Према речима апостола Павла, ипак је само мали део израиљског народа достојан да се тако назове. И Исус Христос назива своје ученике мало стадо. Али ово мало стадо увећаће се: „И друге овце имам које нијесу из овога тора, и оне ми ваља довести; и чуће глас мој, и биће једно стадо и један пастир.“ (Јн 10, 16). Константин је, нема сумње, Деспота Стефана назвао Израиљем, односно новим Израиљем, по угледу на старозаветног Јакова, а српски народ је изабрани народ Божији, односно, нови Израиљћани.
- Ам 8, 10.
- Јер 31, 18.
- Елеазар, израиљски првосвештеник. Помагао је Мојсију да преброји израиљски народ, а Исусу Навину је помогао да подели Обећану земљу дванаесторици израиљских племена.