Житије и подвизи увек спомињанога, славнога, благочастивога господина Деспота Стефана

крсту распети Отац (и) Син, и остало (слично томе); ове (иконе) послаше Деспоту. Он, као (да беше) у сну, не гледаше на њих (па) нареди да се свака икона обележи и да се разделе по градским црквама. Беше дошао, правећи се да је луд, неки (човек) од мизијске стране чија дела сведочаху даје (он) тајни слуга Божији; (он) је дан и ноћ ходао по граду (и) горко оплакивао себе: „О, тешко и куку мени“ - вапијаше - док (не) дође и у Деспотов дом. (Деспот) му удељиваше милостињу, (коју је) по свом обичају давао просјацима. Да не би ко у ово посумњао, сетимо се онога Исуса који је, пре разорења Јерусалима, за време Тита (кесара), дан и ноћ ходао и вапио: „Глас са истока, глас са запада, глас од четири ветра, глас (упућен) Јерусалиму и Храму (јерусалимском), глас упућен женама и невестама, глас свом народу“; (њега) предадоше кнезу и док су га шибали, вапио је: „Јерусалиме, Јерусалиме!“ Кнез Алвин, Римљанин, мислећи да је побеснео, пусти (га). А овако и за себе прорече: „Удари га камен из праћке и умреће.“ Или глас који су чули свештеници на Празник бесквасних хлебова¹⁴⁷: „Више нећу бити овде са вама“, извештавајући унапред да ће бити одложена реч коју Бог рече Соломону: „И очи ће моје бити отворене и уши моје пригнуте к молитви с тога мјеста.“¹⁴⁸ Или звезду комету као мач, кад се врата велике цркве сама отворише, а било је нужно двадесет људи да их затвори. Све ово (овако) би и (овако) се заврши. (Деспотов) народ оде у расејање - на запад и исток, (на) север и југ (бежећи) од крвавих догађаја. А ми примисмо заповест, која превазилази наше снаге, од патријарха српских и поморских земаља свеосвећеног кир Никона, који тада тамо дође, (да напишемо ово житије), (а још) и од војног заповедника и (од) осталих изабраних (ово наређење добисмо); (и) пошто тада беше такво време, решисмо да се (овога) прихватимо. Четврте године од његовог /Деспотовог/ одласка Господу, он се сам јави и запрети као (неком) казном ако се (ово) не изврши. После овога, кад сам са свима својима био у изгнанству, појави се у мојој кући, где бејах недостојан да га примим, заповедивши ми да извршим што сам обећао. Па зато, иако су (нам) могућности мале, потрудисмо се да изложимо (Деспотов) живот. Ако постоје неки који боље о њему знају, јер су (са њим) били, или су веома писмени и оштрога ума, заиста је добро. Пошто се до данас нико не потруди да (у овоме раду нађе) неке недостатке или (нешто) сувишно, што је непотребно или грубо (речено), нека се (касније, ако буде потребно), све доведе на своје место.

93. Стигавши, дакле, као у (неко) пристаниште и дошавши к себи од малаксалости (која се појави) од жалости за овим (Деспотом Стефаном) ускликнимо: Радуј се, добри извршитељу, Божијих заповести; радуј се (ти) који си на светао начин управљао земаљским (стварима); радуј се, страшна, муњевита стрело, (која си то) за непокорне; радуј се, слатко слушање за искрено понизне; радуј се, (све) премудро извршавајући, нови Соломоне; радуј се, неисказани делитељу милостиње; радуј се, отворена деснице,