Житије и подвизи увек спомињанога, славнога, благочастивога господина Деспота Стефана
Страна 41 од 50
дођоше. Заузе ту земљу уз мало борбе под неким градовима; дошавши под Скадар, опседаше га; Млечани дођоше (и) склопише мир (са Деспотом). Посла у Млетке војводу Витка, а сам се врати, оставивши део војске да опседа град, и дође својој кући.
79. Из Прага изиђе глас да се подигоше (неки) на краља, свога господара, и чешку земљу од угарске одвојише; а јерес звана Хус130 подиже се и оснажи се; за њих /за хусите/ кажу неки да су блиски православљу; и да је овај Хус био у Јерусалиму на поклоњење светим местима, да је дошао на (планину) Синај, на којој је Господ говорио са Мојсијем. Ту је (на Синају) проживео са братијом у манастиру и од њих сазнао за православно учење. Овде је научио и грчко писмо и вратио се у своју земљу. Тада се и грчки списи нађоше у великој библиотеци а он, пошто беше ретор,131 све их проучи. Кажу да је на сабору пред папом, са којим је водио спор, (а тамо се) и о свештеничком чину препирао, рекао ово: „Овај закон велику несрећу доноси. Нико од светих, од (самог) почетка, није бранио свештеницима да се жене. Десило се, (наиме), једном, у једном великом селу, да је неко довео удовицу са једне стране, а са друге другу па је једна родила сина а друга кћер. Кад су деца одрасла, брат, не знајући, узе за жену своју сестру. Кад рече оцима то и многа шта друго, убише га и спалише (на ломачи).“ А овај (Хус) имао је мноштво ученика, који се (много) осилише. Кад се ово догађало, замоли краљ Деспота да му пошаље нешто мало пробране војске, а пошто беше зимско време, да их (тј. хусите) (само) застраше обичном вешћу (о томе да долази Деспотова војска). Тако и би. Пошто дођоше, сузбише хусите који су их гонили и пљачкали. (Хусити се) толико проширише да умало не дођоше и до самог Будима. У то време умре у Београду и цар Константин, син бугарског цара Страцимира док је Деспот још био у Арбанасима. (Константин) је ту живео дошавши из Угарске. Њега благочастиви (Деспот) оплакиваше као рођеног брата (и) раздаде много за (покој) његове душе. Ово беше године 6930 (1422).
80. Треба опет (нешто) рећи и о источним (владарима) и како се (све са њима) сврши. Пошто умре султан у Адријанопољу, како раније рекосмо, и пошто га сви великаши и
- Јерес звана Хус - Јан Хус (1372–1415), велики чешки црквени реформатор. Присталица енглеског мислиоца и теолога Џона Виклифа (1330–1384); у спору енглеског краља са папом брани националне интересе Енглеске, противећи се плаћању пореза папи, као и томе да се папа меша у унутрашња питања енглеског краљевства. Чувена су му дела: О божанској власти, О светској власти, О истинитости Свеmога писма итд.). Хус пише знаменито дело О Цркви (De ecclesia), у духу Виклифовоr учења. Сматрао је да је Свето писмо једини ауторитет, да је изнад и папе и сабора. У Чешкој такође влада раскол између краља и духовне власти а Хус, као и Универзитет на чијем је Философском факултету био декан, стају на страну краља. Папа објављује крсташки рат против Хуса, а чешки краљ Жигмунд сазива сабор у Констанци 1414. г., забринут због немира који су избили. Хусу се гарантује сигурност ако дође на сабор и образложи своје учење. Овај то и чини, али бива ухапшен, без обзира на обећања. Није признао никакву своју кривицу говорећи „... главни циљ мојих проповеди био је да људе одвратим од греха. И у тој истини коју сам Ја проповедао сагласно Јеванђељу Исуса Христа и тумачењу светих учитеља, ја данас радосно хоћу да умрем“. Спаљен је на ломачи у јулу месецу 1415. године. Његове присталице познате су под именом хусити.
- Ретор - говорник, беседник.