Житије и подвизи увек спомињанога, славнога, благочастивога господина Деспота Стефана

убијени.

65. (А) сам онај убица (Муса) склонио се код благочастивога (Стефана); именити (Деспот) није желео да се међусобно уништавају и чине невоље, (па стога) склопи пријатељство и завет (са Мусом) и опет га пусти (да оде). Муса, изабравши уобичајене стазе (и путеве) и чувши да Сулејман иза њега наступа идући према северним крајевима, (сам се) склони, а посла некаквог војводу, који је то био и у Филипопољу; (овај војвода), прошавши Славијеве планине, (дође) чак до (Филипопоља); нашавши (град) неутврђен, на лукав начин уђе ноћу у кулу и нађе господара свога, царевог рођака, па нашавши (ту) сакупљени данак узе га и врати се Муси. Муса се (опет) приближи (Сулејману). Чувши (ово) Сулејман се врати и дошавши у Филипопољ нареди да за два дана град сакупи данак из целе земље рекавши: „Видећу колико ће градских глава пасти док се данак не сакупи.“ И сви беху у великој невољи. Свеза изабране Исмаилћане желећи да их побије. Међутим, беше у амаму и (поче) пити вино. (Захваљујући томе), измолише (од султана да им дарује живот). Овај (Сулејман опет) пође на Мусу у адријанопољске (пределе). (А) Муса (се упути) ка Филипопољу; (градско становништво) затвори град како би га сачувало. Најизабранији се попеше у кулу. Сам цар се обрати пресветом митрополиту кир-Дамјану (рекавши): „Дај ми град!„А овај одговори: „Они који су град затворили и који имају власт, у кули су.“ И овај заповеди да град буде опљачкан. А они тога најпреподобнијег мужа заклаше у цркви и бацише са градских зидина. Сулејман дође чувши (за ово). (Муса), бежећи, нађе место по имену Стенимахо,¹¹⁰ што на нашем језику значи тесан пролаз; (то је) веома утврђено (место), које од старина имаше тврђаву, а около много дивних цркава. Ту су живела и нека браћа. (Место) је било дато и записано светом граду Јерусалиму у време благочастивих царева. У њему остави посаду, а сам се повуче према нижим пределима. Сулејман је донекле гонио (Мусу). Дошавши у Адријанопољ предаде се (цар Сулејман) вину /тј. пићу/, говорећи:,,(Он) на разбојнички начин иде, а ја нећу да на разбојнички начин (ратујем).“ Муса, нашавши погодно време, (осматрао је) обилазећи око њега. Поглавари који о свему одлучују, видевши да нико од војника не може изићи од разбојника, јавно се побунише - сваки управитељ у (оквиру) својих надлежности - рекавши му да војници и пешаци треба да изиђу из града и да се сакупе напољу, (изван зидина), због разбојника, који унаоколо ходају. Узевши тако војску, изиђоше, не кријући се, и пођоше реком по имену Тужа и дођоше Муси. (Султану) Сулејману, који је (испијао) пиће, дођоше (гласници) да га обавесте о ономе што се догодило. А он, уставши са онима који су ноћу били поред њега, побеже према Цариграду. Кад су се упалиле (градске) светиљке, грађани, видевши (то), повикаше један другоме: „Господар бежи!“ Кад се тај глас по читавој земљи разнесе, почеше излазити (људи) из шума те земље и убијати оно мало (присталица) што са њим остаде, док и њега самога не ухватише, удавише и донесоше у Адријанопољ. Овде дође и сам Муса.

66. После тога завлада (Муса) читавом државом. Сазнавши за ово, по имену познат