Житије и подвизи увек спомињанога, славнога, благочастивога господина Деспота Стефана

познати (Деспот) у своја станишта. Појави се, затим, Сулејман са веома мало војника - пешака који к њему дођоше са свих страна. Муса, видевши ово, опет нападе. Деспот Стефан, идући напред, и видећи да се Муса уплашио, јер су му војници били неверни, (а) и мало (људи) остаде уз њега, врати се и сам на морску обалу. Пошто је (Деспот Стефан) кренуо ка Галати, посла му цар Манојло лађе у које (Деспот) уђе и доплови у Цариград. Могло би се рећи - и као побеђен и као победник. Толико (војника) тамо изгину да и поља и ливаде и песак поред мора беху прекривени мртвима; и према речима псалмопевца, „праведник кад види освету, опраће ноге своје у крви безбожниковој“.¹⁰⁴ Овако треба опевати и узносити онога (Деспота) који крепком руком добија битке и који нас води кроз ватру и воду у спокојство; а сам се појављује већи од највећих похвала, овенчан молитвама, цвећем и зеленилом, чиме се славе победе.

60. А (по много чему) изузетни цар Манојло знао га је и од раније, док је као млад заједно (са њим) ратовао и прорекао му је шта ће бити; радовао му се као вољеном сину. Сличан сличног упознаде. Тада и венац (деспотског) достојанства по други пут даде (Стефану) рекавши да Јован није био цар у пуном смислу. И растадоше се (тако) један од другога. А кад Деспот изиђе из града, мноштво народа клицаше и узвикиваше гласовима и језиком сирена; чуло се и трубљење труба, којим су музе у старини побеђивале, а камење се покретало од Орфејевих песама. И дан-данашњи у Јерусалиму увек клицањем прослављају божаствена станишта и насеља.¹⁰⁵

61. Али да занемаримо много тога што је било и што се не може исприповедати. Изашавши отуда, пресветли (Деспот) заплови пучином на лађама, у правцу севера. Таласи и буре раздвојише њега и напред поменутог ћесара (Угљешу). И, о чудеса, расејања Израиљева сакупи у једно и дође у Влашку. Беше тада влашки владар благочастиви и увек помињани велики војвода Мирча. Он их дочека веома пријатељски и прими славнога (Деспота) и оне који са њим беху. Није се могао отргнути ненаситој жељи да га посматра и непрестано му у лице гледаше. Гостећи га изузетно срдачно, даде му све што је потребно - коње и опрему потребну за далека путовања. Пратио га је /Деспота/ преко своје земље као да је (Деспотова) била. И стиже (Деспот) на угарску границу у свој град Голубац.

62. Док се све ово догађало, цар Муса бежао је пред братом својим и остаде без војске. Јер (они) који не пребегоше (цару) Сулејману, напустише битку бежећи од њега. (Он) се склања у Дубулин. Видевши да се војска опет сакупља, углавном разбојници, врати се ка чрноменским¹⁰⁶ (крајевима). Сазнавши да (цар) Сулејман посла раније поменутог Вука да стигне међу Србе пре брата свога (Стефана) и да (му) узме земљу, шаље неког војводу Алијаза¹⁰⁷ не са војском, јер (је) и сам мало имаше, него као бившег заповедника /тј. војводу/ Филипова града /Филипопоља/108 који је био у стању да у граду (овако шта) сврши. Тада није било