Житије и подвизи увек спомињанога, славнога, благочастивога господина Деспота Стефана

могуће сазнати коме цару који људи припадају - једни говораху овоме, други ономе. Дошавши, нађе Вука у граду, 3. јула, и причека у (шумском) забрану до сванућа, (све) док не обавести грађане да се припреме. Кад је сутра дошао у град, сви се око њега окупише. Он се (оружјем) устреми на њих - неке је посекао, а неки понекога сакрише по кућама. Причају да су се неки (Вукови) племићи машили оружја, али им (Вук) забрани рекавши: „Сагрешио сам према господару. Нека чини са мном шта хоће.“ (Вука) одведоше цару заједно са сестрићем његовим Лазаром /Бранковићем/. Када је по шумама ишао, сакупљајући војску разбојника, један Исмаилћанин, мислећи да се (Вук) спрема за бекство, исказиваше му пријатељство и желео је да са њим побегне, а (пред својима се) претварао као да жели видети његову смрт. Томе (Асалхану) предадоше (Вука) да га спроведе. (Он) даде (Вуку) јабуку, а овај половину даде сестрићу своме а половину, помоливши се, узе (сам) уместо причести. Није тада било никога да их причести, па су јабуку уместо крви и тела Господњег окусили. И учини (тако) да се поменути (Муса) разбесни на Вука. Пошто (Вука) доведоше, молили су (и) саветовали (Мусу) да (Вук) пошаље по свога сестрића који беше са Сулејманом, па да (заједно искажу) верност Муси и да му градове даду. Међутим, један од Мусиних (људи) завапи: „Да овај не побеже у Цариград, ми бисмо добили битку и победа би била наша. Зато таквога треба уклонити.“ И овај глас би услишан. (Тада Муса) посла тамо где су (Вука) чували и посекоше га. Пре (тога) га изведоше пред цара да му опрости кривицу; кад (Вук) хтеде да му пољуби руку, овај рикну на њега и скочивши (на ноге) стајаше. Кад (Вук) би посечен, Сулејман одмах дође гонећи Мусу.

63. А другог благочастивог Лазара /Бранковића/, унука великог (кнеза) Лазара, чували су, водећи га са собом, све до следеће битке. Јер Муса се изнова упути ка Адријанопољу бежећи пред братом својим (Сулејманом), (али се) опет са њим срете. Ставши испред војске, виде (Сулејмана и закључи) да се може борити са (његовом) војском, пошто је (већ) ту дошао и укрепио се. Тада (и битку) започе под Адријанопољем. Беху се договорили са Лазаром да дође и његов старији брат (Ђурађ) кад битка започне. А Муса нареди: „Ако ово не видите, (тј. да Ђурађ напушта Сулејмана), убијте (Лазара)!“ Видећи да ће бити побеђен, заповеди да (Лазара) убију. А дође неки слуга војводе Асалхана, некакав Огурли, сличан звери,¹⁰⁹ (који Вука) ухвати и (Лазара) погуби. (Он) је очима и бичем тражио (онога) ко му је /Лазару/ дао јабуку као знак да у погодно време са ујаком својим (Вуком) побегне. И тај беше убијен истог месеца, у једанаести дан, у петак године 6918 (1410). Побеђени Муса побеже и дође у српску земљу, по имену познатом (Деспоту).

64. Кад се битка завршила, нађоше (они) што мртве пљачкају младића и по свему (познаше) даје (то) најблагочастивији Лазар и о томе обавестише његовог вољеног брата /Ђурђа/. Каква су се само нарицања и запевке чуле од (Ђурђа) и од његових великаша који се тамо нађоше! Сулејман се подиже, пође и дошавши у Филипопољ дозволи брату своме да запали град, а убице (Вукове) побегоше у планине и на разне начине се склонише, а неки беху и