Житије и подвизи увек спомињанога, славнога, благочастивога господина Деспота Стефана

појављивања приказивао се (Муса) околним (народима) као кротак, дарежљив, под видом побожности (правио се да је) онај што смирује, што се после показа да је горче од жучи, па и онима који су му служили.

57. Излазећи из Влашке сазнаде најпре за једног великог исмаилћанског велможу по имену Сараџа-баша у месту које се зове Дубулин и на превару га ухвати; узевши га са собом, дође до Адријанопоља, где му рекоше да иде на Калипоље и ту уби тога Сараџу. Пошто се око њега сакупило много војника, и то разбојника, посла (поруке) по свим западним и исмаилћанским крајевима са различитим заклетвама и обећањима. А они (достојанственици из тих земаља), сматрајући то као сигурно, сви дођоше к њему и ускоро све западне земље одузе брату своме. Посла и к Деспоту Стефану чврста и заветна обећања да к њему дође као брат, у помоћ, и да се освети Сулејману за оно што му је учинио. „Даћу ти - рече - добар део земље као рођеном брату.“ Послао је (поруке) и његовом брату Вуку (говорећи), уз (друга) тврда обећања: „Учинићу да у најбољем миру и задовољству живите.“ А посла и њиховим сестрићима слична уверавања. Подиже истовремено са собом и неке околне (велможе), који од почетка беху као закинути (у нечему). „Свакоме ћу - рече - добро учинити“, потврђујући (то) заклетвом.

58. Посла Деспот Стефан војводу Витка да се о овоме увери; он (војвода) беше оштроуман у свему; њега је (Муса) хтео да превари и (није) желео да се пред његовим очима заклиње. Видевши (да га не може преварити), позва цар војводу к себи. Војвода је испитивао да ли је истинито писмо на које треба да се закуне, или је то превара. А имао је са собом зналца исмаилћанског писма. (Муса) је на њега викао што му досађује, али ипак се закле. Тада дође по имену познати Деспот са војницима својим, а дођоше и други. Све то беше по вољи Божијој. Заузе тада и Калипоље. У то време договори се Сулејман са царем грчким и дође из источних (земаља) у Халкидон.¹⁰² Чувши ово, Муса се подиже са свом својом војском на Цариград. Са њим беше и увек помињани Деспот, господар Србаља. Пошто Грци и Французи беху у пријатељству са источним (царем Сулејманом), превезоше га у Цариград, а као помоћ усидрише близу и лађе. Муса и именити (Деспот), прошавши више Галате,¹⁰³ уништише оне лађе. Муса, сазнавши да Вук жели да пребегне Сулејману, гонио га је да га закоље на јахању и рече познатом (Деспоту): „Врати се и узми све братовљеве (земље), јер ухватих (његова) писма (која сведоче) о неверству и (због тога) мора умрети.“ А Деспот му одговори: „Ако је он (неверан), онда сам и ја.“ И даде јемство за свога брата. И ко би други ако не он? Те ноћи Вук побеже од тога цара (Мусе). Кад поново дођоше пред Цариград (са намером) да поведу велику битку; а кад из града навалише војници источног (цара), и Муса се са својима спреми за бој.

59. А благочастиви, Богом помагани (Деспот), наоружавши се штитом вере - јер беше (тако) одређено да удари пук на пук - дође лично на самога главнокомандујућега источног (цара Сулејмана) који је био одлично наоружан. И на муњевит начин брзо га порази, проли много крви и уништи многе војнике његове; (тада) се вратише Муса и