Житије и подвизи увек спомињанога, славнога, благочастивога господина Деспота Стефана

побеђујући (Вука) (Деспот) није много узде затезао /тј. није био осветољубив/ како не би био крив због братске крви.

54. А овај и по други пут дође са већом војском тако да су се могле казати пророчке речи: „Боже, незнабошци дођоше у достојање твоје; оскврнише свету цркву твоју...“⁹⁸ И када се побоја да ће бити нападнут, благочастиви Деспот Стефан не пође против (њега), јер је мало остало оних који (му) беху верни, а који су га обавештавали о писмима које је Вук слао; он је /Вук/ с једне стране обећавао многе дарове и поклоне, а са друге страшио је (људе) претњама. Овај (Деспот) држећи (у рукама) његова писма плакаше и пред иконом Спаситељевом говораше: „Види, Христе мој, јер ти знаш да ме неправедно нападају и слуге моје ме издају као некада Твој ученик Јуда. Спаси до краја оне које си у малом броју оставио са мном.“ И умилне речи сличне овима и молитве из дубине срца (говораше). Ово беше у великом граду по имену Београд, у његовом дому унутар града. А они /Вук и Турци/, пошто прођоше кроз многе крајеве, дођоше и близу Београда, много опљачкаше и сву земљу упропастише. Кад (Деспот) виде ово непролазно зло, подели државу (са Вуком). Од тада је брат његов Вук са земљом која му је додељена и са племством које са њим беше служио (цару) Сулејману заједно са сестрићима својим; и они су такође владали својом наследном земљом. Деспот се пресели у свој део државе.

55. Беше неки човек, по природи сличан лаву, неки Новак, и тај је био племенитог рода од давнина, (како у време) именитога (Деспота), тако и пре њега. Он на разбојнички начин узнемираваше Исмаилћане. Зато је (турски) цар тражио (од Деспота) да га погуби. Одговор (Деспотов) био је да тај разбојник борави у планинама. А и бугарски градови се побунише (предвођени) синовима царева бугарских. Пре тога подиже се цар Сулејман и дошавши у Темску,⁹⁹ освоји је. Посла (тада) гласнике благочастивом Деспоту (говорећи): „Желим само да прођем кроз твоје крајеве и никакву штету (нећу учинити)“. Земља (тада) још не беше раздељена. Идући ка Овчем пољу, Топлицом, раније поменути човек по имену Караљук /Новак/ донесе неке ствари из царских логора, а Деспот их врати (Турцима).

56. Од када земља би подељена (међу браћом), као да се смањи крвопролиће. Кад се узбуркане ствари умирише, цар Сулејман зарати на истоку, а његов поменути брат Муса био је на североистоку. Чувши о њему, угровлашки владар (Мирча) позва овога (Мусу) к себи да се освети за невоље (које доживе) од брата свога (Сулејмана). А овај, живећи међу Мезима, нађе погодно време, искочи као из сна, према пророчким речима:,,...са сјевера ће навалити зло...“¹⁰⁰ и,,...са сјевера иде дим...“¹⁰¹ и налеће на благочастиве као градоносни облак. И ко ће оплакати (све) оно што доживеше наши од (Мусе)?! Да се Господ није ужаснуо и, подигавши се, осветио (ономе) који бес излива и наслеђе Његово громогласно уништава, били бисмо одавно храна псима и орлушинама. Овај, дакле, дође да се бије са братом својим; желели су да се крви насите као змијски накот - (они) (беху) браћа која су и пре рођења цепала мајчину утробу. У почетку свога