Житије и подвизи увек спомињанога, славнога, благочастивога господина Деспота Стефана

, га, мимоиђе се (са Тамерланом), нађе га у Анкари и судари се са њим. У (том) судару газили су један другога. Изабрана персијска војска издвоји се и удари на увек спомињаног (Деспота Стефана) како је, и пре него што се глас (пронео), било одређено; ови (Персијанци), уз велику вику, нападоше и беху побеђени и изгинуше од оштрице мача и копаља српске војске. (Деспот Стефан) видећи даје цар (турски) опкољен хиљадама и хиљадама (војника), а желећи да га ослободи, и по трећи пут улази у бој секући (све) и побеђујући. Видевши да се (ипак) број његове војске смањује, повуче се. Јер, шта је могао учинити међу (тим) хиљадама и десетинама хиљада без Божије воље?! А (о) величини његове победе сви су причали и била је чувена. Вратио се, пошто су се варвари раширили и одасвуд излили, (али) је побеђивао појединачне гониоце имајући окрвављену десницу. И ко ће испричати шта се тада, на том тешком путу догодило? Јер када је и поменуто море које настаје од северног и хелеспонтског, хтео прећи како би упловио у море које се простире чак до Камарије, то није било лако могуће, јер су и земље и прелази и пристаништа били исмаилћански. Зато се склони у Цариград. Неки његови војници издвојише се (од остале војске) и одоше, прешавши море, а кад су пролазили поред Адријановог града⁶⁹ посече их неки Саража⁷⁰ за кога кажу да је заробио храброг страдалника (кнеза Лазара) па је мржњу гајио и према његовом сину. Ови војници беху побијени у Чрномијанском лугу.

40. Раније испричасмо каквих су (невоља) допали тада, неочекивано, источни (народи). Помињани Тамерлан ускоро (пође) ка југу и Египту како би сву Хеладу (освојио), али му испричаше о Јерусалиму, па се (он) уплаши и врати назад. Приповеда се да када је дошао до Дамаска и зидине његове разорио, желећи да пође на Јерусалим, неки му рекоше да је одувек (било тако) да је све оне који су увредили Јерусалим Бог кажњавао. „Ти, (рекоше му), не можеш поред њега проћи а да га не разљутиш. Осим тога пут ка египатским земљама по води је, а ти за то немаш (опремљену) војску нити лађе.“ Зато он одустаде од напада на Јерусалим. Прошао је исток и ко ће испричати колико су зла претрпели становници ових земаља: непокорне градове је заједно са женама и децом у јаме закопавао (или) их зверима бацао и многе друге немилосрдне казне и уништења (смислио је). Прича се да су га његови великаши повели да види децу која су (на земљи) лежала и плакала како би му милост (и саосећање) пробудили. Он, међутим, видевши ту гомилу (деце), нареди да их коњима погазе. Рече том приликом: „Ослободих их од невоља и мука овога света.“ И много шта слично овоме чинио је. Уз то многе државе нападе и многа лукавства (чињаше). За њега причају и ово: дошли су поклисари некога царства, идући превисоким планинама у ту земљу, а (све је било) непроходно осим једне стазе, на којој је била сазидана моћна кула да чува ту стазу. Тамерлан, напивши се крви, нареди да доведу те поклисаре правећи се да се са њима (у свему) слаже. При томе се направи да је веома