Житије и подвизи увек спомињанога, славнога, благочастивога господина Деспота Стефана
Страна 12 од 50
и страшног самодршца. Ту и сам од њих погибе. У почетку су Лазареви војници одолевали (непријатељу) и побеђивали су. Али, већ беше касно за избављење. Зато и син тога цара (тј. султана) ојача у тој бици и победи, по Божјој вољи, како би се и велики (Лазар) и они који са њим беху овенчали венцем мучеништва. И шта после овога беше? (Кнез Лазар) блажену смрт постиже тако што му је глава посечена, а његови мили саборци молили су усрдно да најпре они буду погубљени како не би његову смрт гледали. Ова битка беше године 6897 /1389/, месеца јуна, (у) 15 (дан). А овај /Лазар/ прими мученичку смрт и види се данас као да је жив у великој обитељи /манастиру/ по имену Раваница, коју сам сагради, а (мученици) га искрено прихватише и сада са њима ликује на небесима. У то време не беше места у тој земљи /српској/ а да се није чуло тужно ридање и нарицање какво се ни са чим не може поредити; и ваздух је (тиме) био испуњен тако да је по читавој овој земљи Рахиља54 неутешно плакала - не само због деце своје него (и) због благоизабраног господина,55 јер га нема, а ни (деце) нема.
20. И стиже (тај) у блажена (места); да не причамо о (његовим) предивним здањима, (тј.) црквама и манастирима, о ослобађању заробљеника (и) о милости, која као извор излива свако доброчинство, и (о) извршавању (његовом) заповести (Божијих).
21. У току свог живота сагради тврде градове; подиже и Крушевац у коме сагради прекрасну цркву (посвећену) првомученику архиђакону Стефану, са молитвом за увек помињаног сина свога /Стефана/. Толико о томе.
22. А лав онај који се на свом (турском) језику зове муњевити /Бајазит/ брзо се врати на исток како би сео на престо оца (својега) и са свих страна утврдио царство. Ако ми ко приговори каква је корист да ово уплићем, нека погледа у књиге староставне па ће видети да оне много и опширно излажу о владарима, било раније у Јерусалиму, или (касније) у Цариграду, као и (о) животима (владара) околних земаља, како би допринели да живот благочастивих и светих господара наших буде боље познат. Довољно је да се ово само спомене.
23. А они који остадоше сироти и опљачкани беху ужаснути, јер несрећа не долажаше само од Исмаилћана, него се и западни (суседи) спремаху за рат. Уз то насташе и међусобне борбе оних који су им били потчињени; други, (међутим), били су самостални тако да се за Мардохејем56 може рећи у загонеткама и пророчанским сновима: и, ево, глас и јаук, приче, гром и земљотреси и приповедања по земљи - не (само)(та) два змаја, него многи дођоше, као гмизавци, да ову (земљу) узму. И би глас и сви се узбунише од вике њихове; и свим људима по дану се смрачи, и (беху) олује и
- Рахиља, Јаковљева жена; јавља се као персонификација невесте Божије, која плаче над сином Јефремом, који је прогнан и који симболише Северно (израиљско) царство. До поделе царства на Северно и Јужно дошло је 922. г. пре Христа.
- Јер 1, 16; Мт 2, 18: „Глас у Рами чу се, плач, и ридање, и јаукање много: Рахила плаче за својом дјецом, и неће да се утјеши, јер их нема“.
- Мардохеј, Јеврејин кога је у Јерусалиму заробио цар Навукодоносор. Живео је у граду Сусану (Сузи). Уснио је сан да цару Артаксерксу прети смртна опасност, што је и била истина. Обавештава о томе цара, који га богато награђује (в. Јестира, 1–10).