Житије и подвизи увек спомињанога, славнога, благочастивога господина Деспота Стефана

Давид роди Братислава кнеза. Братислав роди Вратка кнеза. Вратко роди кћер Милицу. Она је била супруга великог кнеза Лазара; родила је три сина: овога преславног Деспота Стефана, и Вука и Добровоја. И лоза та изобилно процвета. (Не зна се) да ли (захваљујући) Константину или Ликинију. Јер Исак, рече, роди Рагуила, Рагуил роди Зара, Зар роди праведног Јова. Погледај само колико цветова одгаји и овде Бог Авраму⁴⁷ и Исаку.

17. Лепо је на овоме месту започети свима слатку и за слушање милу повест. Ова земља (српска) рађа овде плод достојан себе; њиме се много времена поносила не само као господином него и као милим оцем и храбрим другом, мудрим и у свему кротким. Та земља беше као пуста (и) исушена (и) чекаше да се напије воде; (беше она) обезличена многим гресима (и сада) се удостојава најбољег наследства, (а) то је онај велики и славни Лазар коме је име као и његовом сину /Стефан Лазар/. Јер он не поседоваше нешто што је за похвалу, а нешто што је за куђење, нити се у једном истицао, а у другоме бивао побеђен, него је у свему био изузетан; да остало оставим (на страну), јер већина од онога што ћу рећи свима је позната.

18. Раскол међу црквама⁴⁸ не потече од овога (кнеза Лазара), него је то од раније, мислим од времена цара Стефана, званога Душана; српска саборна Црква отцепи се и тонуше у зло, јер се често од мале искре велики огањ распламсава. Друго, исмаилћански род који се, као скакавци, обруши на нас - једне су (људе) одводили, друге поробљавали, једне су пљачкали, (а) друге клали, сатирући и уништавајући све као огањ, било где да су се налазили - ишао је да прождере све на шта наиђе и да (све) немилосрдно побије. Безнадежан је био покушај да ми грешни нешто изменимо, (а) да се не обратимо Једином, који све мења. Овоме /Лазару/ прва брига беше баш за оно што се тиче неба, (брига) за црквени мир и поредак. Виде, наиме, раскол и невољу. Као велики мудрац, он је у суштини (ствари) видео славу, а где је (тешко) савладив подвиг, сам се прихватао решења; савлађујући тешкоће, ништа није превиђао. Среди (све) тако да се сестринске (цркве) опет сједине, јер су дуго биле разлучене и туговале због тога. Има ли шта веће за владара земаљског и што је Богу угодније?

19. Утврдивши ово, прешао је на друге ствари. Видео је градове и пределе и обитељи (тј. манастире) и благочастиве цркве огњем спаљене (или) порушене, многа убиства и реке крви, која је текла, и све друго слично овоме. Одавно је, наиме, грчка моћ почела опадати, а Исмаилћани су се умножавали и (толико) су се распространили да су стигли чак до западних (земаља), имајући са собом и Персијанце. И да поближе ово изложимо. Пре него што је подигнут Царствујући град /Цариград/ и пре него што се исмаилћанска вера почела проповедати, беше неки владар по имену