бити и слуга мој“ [Јн. 12, 26]. О овима некада проповедаше, јасно и гласно да сви сазнају, велики међу пророцима божански Давид говорећи: „Блажени су сви који се боје Господа и који ходе путевима Његовим“ [Пс. 127, 1]. Блаженству и слави ових силио пожелевши да будем наследник, ја, у Христу Богу православни господар Срба деспот Стефан, приложих светоме манастиру - обитавалишту Пречисте Господарице Наше Богородице Хиландарске, које је на Светој Гори Атонској - села код Новог Брда. Село Црешња са свима међама и правима тога села, како је било од почетка. А село ово овако је: Коњинци и Зацрквљане, и Штирци, и Рухотинци, и Модра Глава, и село Криљева са свима међама и правима тога села. И са Криљевом Милојевци и Глоговица и оно све са свима међама и правима тих села. И у Левчу село Бдчина и село Церница са свима међама и правима тих села. И ово на овакав начни приложих светоме хиландарском манастиру: да у Манастиру имам шест адрфата и герасимовске ћелије, што сам и раније имао. И ове ћелије са виновом лозом и са вртом, и са вртом за поврће, и са свом уредбом да је то и досада било моје. И од ових поменутих адрфата да имам слободу два од њих поклонити коме желим од мојих калуђера. И после смрти ове двојице браће [калуђера], који су се користили адрфатима, опет да имам од Манастира шест слободних адрфата и поново да сам слободан поклонити их коме год хоћу. У случају моје смрти, да имам од Манастира, за ове адрфате, овакав помен: но уставу Светих Отаца годишњи помен. За сваки помен да се кува пшеница и да се отпоје по десет Литургија, и да се даје свој братији [калуђерима] прилевак. И осим литургија везаних за помен, да ми се отпоје, током трајања четрдесет дана од смрти, сто литургија. И кад се наврши годишњица од смрти, да се помињем као и ктитори и братија манастирска. И ова вишепоменута села на овај начин приложих и ослободих их од послова везаних за мене: од грађења кућа и дворова, и од поноса, и од позоба, и од соћа, и од престоја, и од жировнице, и од чабрине, осим војнице и пореза владару. И, поред овога, ако ја наредим, ради неке потребе, да ураде што им кажу да ја наређујем црквеном [хиландарском] иконому, да им он заповеди, а да други нико није слободан њима заповедати. И молим онога кога Бог одреди после мене да буде господар земље моје очевине; или неког од мојих рођака или неког другог од православних хришћана - да ово што сам горе написао остане непромењено и, штавише, потврђено. Ко ли се нађе такав и постара се да уништи ово што сам горе писао, и потврдио деспот Стефан, да му је осветник Господ Бог и Пречиста Његова Мати. И да га уништи сила часног и животворног Крста. И да је проклет од 318 Светих Отаца Никејских и од Свих Светих који су одувек угодни Богу. И да је прикључен Јуди издајнику и онима који су рекли: „Крв Његова [Христова нека падне] на нас и на децу нашу!“ [Мт. 27, 25].
