Негде око 1380. године изграђена је спољна припрата Цркве Ваведења Пресвете Богородице, католикона манастира Хиландар. Кнез Лазар је приложио средства за градњу, а врло вероватно послао и градитеље - који су припрату обликовали у истом духу у којем су грађени Раваница и Лазарица. Мајстори који су градили спољну припрату оставили су препознатљив печат владавине и визије Кнеза Лазара. Две парапетне плоче на северној и јужној бифори доносе нарочиту, можда чак и програмску поруку. На једној је уклесана челенка - грб Кнеза Лазара, који ће касније користити и његов син Стефан Лазаревић, а на другој двоглави орао, знак куће Немањића. Ово је био знак породичног континуитета, сведочанство да је лозу Лазаревића, иако исковану у крви и страдању, и даље носила сила владарског права и Божијег благослова. Кнез је потврђивао како је он истински наследник немањићког престола, чувар српске духовне, културне и државне заоставштине, владар који не гради само ради овоземаљске славе, већ ради вечних добара. Лазарева задужбина савршено се уклопила у постојећу цркву. У складу са традицијом, као један од ктитора, Кнез Лазар богато је даривао манастир. Сачувана је и његова повеља манастиру Хиландар из 1379. или 1380. године; било је још Кнежевих повеља издатих манастиру Хиландар које нису сачуване, но на основу помињања у изворима претпоставља се да је постојала његова повеља о успостављању новобрдског дохотка. Сматра се да су постојале и повеље Кнеза Лазара о градњи хиландарског пирга у Липљану, те о одузимању липљанске Цркве Пресвете Богородице - која је издата поводом спорова хиландарских монаха негде у последњим годинама његове владавине. После мученичке смрти Кнеза Лазара у Косовском боју, бригу о Хиландару наставила је породица Лазаревић, што потврђује неколико сачуваних повеља. Кнез Стефан Лазаревић, уважавајући молбе хиландарских монаха, додељивао је манастиру знатна имања. Тако је повељом издатом после 1392. године (у архиви манастира Хиландар сачуван је недовршени препис или концепт ове повеље), у договору са кнегињом Милицом и Патријархом Данилом, манастиру Хиландар приложио баштину Обрада Драгосаљића која је раније била обећана манастиру али му није била предата - Цркву Ваведења Пресвете Богородице у Ибру, приложивши уз ову цркву и село Кукањ и његов заселак Чајетину, село Шипачно са засеоком Новосели, село Присојник и „у Храштанима три засеока са пчелињацима“. Другом повељом, насталом између 1394. и
