И написа се ова хрисовуља и даде се Цркви царске обитељи Хиландару. У години 1411, нидикта 4, месеца јуна 8, у Јагодној. И све ово приложио сам за Лештије када сам повратио Лештије ктитору попу господину Венедикту Цреповићу. По савету Божијег Патријарха и целог дарованог и од Бога Сабора са митрополитима и са властелом, пошто нам се не допаде праведно награду примати од туђих мука већ од своје очевине, све ово приложих светом Манастиру хиландарском. Милошћу Божјом господар свих Срба и Подунавља деспот Стефан Превод на савремени српски према: Александар Младеновић, Повеље и писма Деспота Стефана: текст, коментари, снимци, Едиција „Повеље“ (Београд: Чигоја штампа, 2007), 196–197 (уз незнатне измене).
[наставак - у новом табу налази се библиографији а испод библиографије следе линкови за друге стране
и такође општу библиографију →]
Библиографија
Изабрана библиографија, сложена хронолошки
[Димитріє Авраамовићъ], Описаніє древностій србски у Светой (Атонской) гори, съ XIII литографираны таблица (У Београду: Печатано у Кньигопечатньи Княжества Србскогъ, 1847), 58–62.
Fr[anz]. Miklosich, Monumenta Serbica Spectantia Historiam Serbiae, Bosnae, Ragusii.
Edidit Fr. Miklosich (Viennae: Apud Guilelmum Braumüller, 1858), 569–571.
Архимандрит Леонид [Кавелин], Историческое описанiе Сербской царской лавры Хиландаря и ея отношенiя къ царствамъ Сербскому и Русскому.