И одобрих да манастир узима годишње сто литара сребра у славу и у част пречисте владичице наше Богородице хиландарске и преподобних и богоносних отаца наших Симеона и светитеља Саве. Њиховим заузимањем и молитвама светих отаца што на Светој Гори Атонској живе - нека нас смири и утеши сведобри Бог утешењем неоскудним. Амин. Но, и уобичајено хрисовуљи додајмо с молбом и забраном. Кога изабере Бог да царује Српском земљом после нас, био брат или син или унук или било ко од рода нашег, ближи или даљни, или, пак, због грехова наших туђ нашем племену - све ове молим именом Господа нашега Исуса Христа да ово не разоре што записасмо и приложисмо, већ, штавише, да извршавају као такво, очекујући награду, као што и ми [очекујемо] од наградодавца Бога. Ако се неко дрзне да разори ово, нека разори Господ Бог све његове добре подухвате овде и у будућем веку, и да му је пречиста Мати Божија одмаздитељка у дан страшнога испита, и да нема приступа међу велике наше светилнике и ктиторе, мироточца Симеона и Архијереја Саву, у које је наше уздање, већ да се нађе са свима који разорише божаствена и апостолска и отачка предања. Амин. + МИЛОШЋУ БОЖИЈОМ ГОСПОДАР СВИХ СРБА И ПОДУНАВЉА ДЕСПОТ СТЕФАН + Превод на савремени српски према: Ђорђе Трифуновић (прир.), Деспот Стефан Лазаревић: књижевни радови, Српска књижевна задруга, коло 72, књ. 477 (Београд: Српска књижевна задруга, 1979), 162–163 (уз незнатне измене).
Повеља Деспота Стефана манастиру Хиландар из 1411. године
Желећи постићи вишњу славу, извршиоци божанских јеванђељских заповести у свести својој јасно примише, хвале достојно, учење закона Господњег: „Јер ако ме љубите“, рече [Господ], „заповести моје држите“ [Јн. 14, 15]. Различитим врлинама, као рајским цветовима, пристојно украсивши се, одмах потекоше пријатности божанског разума, „јер они који се управљају Духом Божијим, то су синови Божији“ [Рим. 8, 14]. Због тога и они бораве у светлости која не залази јер Он [Христос] сам рече: „Где сам ја, онде ће