Манасија
← Литература

Манастир Манасија: историја

Страна 19 од 60

С помоћу Божијом, монашки живот у манастиру Манасија био је обновљен почетком 19. века, а постепено је обнављана и сама ова светиња. Поменуте обнове Манасије из 19. века, иако су биле значајне и сачувале манастир од пропадања, нису међутим биле потпуне већ делимичне. У манасијском комплексу било је потребно обновити и друге објекте, најпре обезбедити стамбени простор, а било је потребно и манастир опремити свим потрепштинама неопходним за монашки живот. Из путописних бележака са половине 19. века сазнајемо да су манасијски монаси живели врло скромно, и да их није било много. Немачки рударски инжињер Вилхелм Ритер (Wilhelm Richter, ?) посетио је Манасију 1839. године, и дивећи се манасијској тврђави, записао како стару светињу настањују само двојица монаха.88 Но манастир је био жив, и стање се брзо мењало. У литератури се срећу помени различитих манасијских монаха са половине 19. века: поред помињаних игумана, манасијској обитељи у овом периоду припадали су и јеромонах Григорије Стојановић (настојатељ Миљковог манастира који је у јесен 1837. године прешао у Манасију),89 као и удови свештеник Здравко Симић из Грнчарице (такође у јесен 1837. године причисљен манасијском братству),90 који је у монаштву понео име Зосим,91 јеромонах Пантелејмон Поповић (око 1796–1868; родом из Гложана; био у Манасији 1848. године;92 премештен из Манасије у Миљков манастир 1852. или 1853. године; касније игуман Миљковог манастира),93 јеромонах Михаило (премештен из Миљковог манастира у Манасију 1852. године),94 јеромонаси Симеон Поповић и Михаило Миљковић који се помињу 1853. године,95 јеромонаси Михаило, Генадије и Кирил који се помињу у званичним подацима за 1854. годину, и такође за 1855. и 1856. годину,96 у 1857. години јеромонаси Кирил, Михаило и Евстратије,97 године 1858. и 1859. године јеромонаси Кирил и Михаило, као и монах Јулијан, а уз оца Пантелејмона у манасијском метоху Миљковом манастиру 1858. године помиње се и јеромонах Тимотеј,98 јеромонаси Кирил, Михаил и Герасим 1860. и 1861. године,99 и други монаси; нажалост, историја манастира Манасија у великој мери није позната и имена манасијских монаха за сада нису систематски истражена и пописана, те нам многи од њих остају непознати. Но неки подаци о манастиру из овог периода познати су из литературе. Са средине 19. века сачувани су први ликовни прикази и цртежи манастира Манасија. Сликар и писац Димитрије Аврамовић (1815–1855) нацртао је ресавску тврђаву 1846. године, приказавши изглед утврде са западне стране.100 Исте године, Јанко Шафарик (1814–1876) објавио је три цртежа манастира Манасија.101

  1. Уп. Wilhelm Richter, Serbiens Zustände unter dem Fürsten Milosch bis zu dessen Regierungs-Entsagung im Jahre 1839: eine Darstellung der jüngsten Ereignisse, Charakteristik des serbischen Volkes und Abriss einer Topographie des Fürstenthums (Leipzig: Adolf Frohberger, 1840), 68–69; уп. такође Вилхелм Рихтер, Прилике у Србији под кнезом Милошем до његове абдикације 1839. године: приказ најновијих догађаја, карактеристика српског народа и топографска скица Кнежевине, превео с немачког Душан Николић; рецензија, поговор и редакција Живомир Спасић (Крагујевац: Светлост, 1984), 65.
  2. Уп. Думић и Ђокић, Просу се бисер крај Мораве или Миљков манастир, 46–47.
  3. Уп. Думић и Ђокић, Просу се бисер крај Мораве или Миљков манастир, 47.
  4. Уп. Думић и Ђокић, Просу се бисер крај Мораве или Миљков манастир, 52.
  5. Уп. Дарко Ивановић, „Монаштво моравско-ресавских манастира, II (Женски општежитељни Миљков манастир и његови духовници)“, Саборност - теолошки годишњак, XVII (2023): 127–160: 130, https://doi.org/10.46793/sabornost23.127I.
  6. Уп. Веселић, Описъ монастира у Србіи. Часть 1, 114; уп. Думић и Ђокић, Просу се бисер крај Мораве или Миљков манастир, 52; уп. такође Ивановић, „Монаштво моравско-ресавских манастира, II“, 130.
  7. Уп. Ивановић, „Монаштво моравско-ресавских манастира, II“, 130.
  8. Уп. Марија Вушковић, „Монаси у манастирима Поморавља у периоду од 1853. до 1880. године“, у: Капија Поморавља: тематски зборник, ур. Владимир Стојанчевић, Синиша Мишић и Александар Булатовић (Варварин: Скупштина општине Варварин - Историјски архив Крушевац, 2011), 201–214: 204.
  9. Уп. Календаръ са шематизмомъ Княжества Србіє за 1854. годину (У Београду: У Кньигопечатньи Княжества Србскогъ, 1854), 37; Календаръ са шематизмомъ Княжества Србіє за 1855. годину (У Београду: У Кньигопечатньи Княжества Србскогъ, 1855), 41; Календаръ са шематизмомъ Княжества Србіє за 1856. годину (У Београду: У Кньигопечатньи Княжества Србскогъ, 1856), 40.
  10. Уп. Календаръ са шематизмомъ Княжества Србіє за 1857. годину (У Београду: У Кньигопечатньи Княжества Србскогъ, 1857), 42.
  11. Уп. Календаръ са шематизмомъ Княжества Србіє за 1858. годину (У Београду: У Кньигопечатньи Княжества Србскогъ, 1858), 42; Календаръ са шематизмомъ Княжества Србіє за 1859. годину (У Београду: У Кньигопечатньи Княжества Србскогъ, 1859), 47.
  12. Уп. Календаръ са шематизмомъ Српскога Княжества за 1860. годину (У Биограду: У Државной Кньигопечатньи, 1860), 62; Календаръ са шематизмомъ Српскога Княжества за 1861. годину (У Београду: У Државной Кньигопечатньи, 1861), 66.
  13. Уп. Симић и Вукадиновић, Утврђење манастира Ресаве, 29, сл. 3.
  14. Уп. Јанко Шафарик, Известије о путовању по Сербији 1846. године, приредили Љубомир Дурковић- Јакшић и Милоје Ж. Николић (Ваљево: Завод за заштиту споменика културе Ваљево, 1993), 59–61; за један од цртежа, тј. Шафарикову скицу манасијског комплекса, види Симић и Вукадиновић, Утврђење манастира Ресаве, 31, сл. 4.
←1…1718192021…60→