Ако би било могуће да се у пар речи опише манастир Манасија, можда би било прикладно рећи да је овај манастир тврђава Православља. Као и тврди град којим је опасана, Манасија је трпела разарања и страдања, али је обнављана и поново се подизала. На основу кратког прегледа који смо изложили изнад, јасно је да се током првих 400 година свог постојања манастир Манасија углавном налазио у ванредним околностима, и да је за прва четири века био активан у врло кратком периоду, отприлике од свог оснивања, тј. од 1407. односно 1418. године па негде до почетка или средине друге половине 15. века, најкасније до 1476. године, да је после тога био активан у кратком временском периоду од око 1720. до 1739. године, и затим опет од 1806. до 1813. године, што свеукупно износи нешто мање од стотину година у најоптимистичнијој процени, а у некој реалистичнијој негде око 75 година. Од 1815. године пак, упркос вековима разарања, манастир Манасија одржава свој континуитет, а његову историју лакше је пратити; сачуван је већи број извора, док је постојећа литература о овом српском манастиру веома обимна.74 Писана сведочанства показују да је обнова манастира Манасија била врло захтеван задатак. Записи из прве половине 19. века јасно указују да се ресавски манастир налазио у полурушевном стању, али да је - парадоксално - и такав изгледао велелепно и остављао снажан утисак на посматраче. Илустративни примери били би кратки записи српског лингвисте и књижевника Вука Стефановића Караџића (1787–1864), и руског слависте Исмаила Ивановича Срезњевског (1812–1880), професора Универзитета у Харкову. Без обзира на неугледно стање манастира у том периоду, Караџић у свом опису Србије објављеном 1827. године каже како за развалине Манасије сами Турци кажу да су знаци који сведоче да су Срби некада имали цареве и краљеве.75 У писму од 17. октобра 1841. године, Срезњевски описује свој боравак у Манасији тога дана, и бележи: „Изглед је диван (поразительный). Кад уђеш у врата, стаје ти памет још више: ако су рушевине тако огромне и величанствене, како је то морало бити, док бејаше ново.“76
- Уп. нпр. Бранислав Тодић, Манастир Ресава, Библиотека Наслеђе (Београд: „Драганић“, 1995), 147– 148; Гордана Симић, Драгољуб Тодоровић, Марин Брмболић и Радојка Зарић, Манастир Ресава, Научно-популарне монографије / Републички завод за заштиту споменика културе, Београд, 50 (Београд: Републички завод за заштиту споменика културе, 2007), 93–95; Prolović, Resava (Manasija), 455–517; Симић и Вукадиновић, Утврђење манастира Ресаве, 249–254, и посебно зборнике са годишњег деспотовачког научног скупа посвећеног Манасији и Деспоту Стефану, који се под називом „Дани српскога духовног преображења“ одржава континуирано већ неколико деценија; до сада је изашло преко
- Уп. Вук Стефановић Караџић, „Географическо-статистическо описаније Србије“, у: Даница: забавник за годину 1827., издао Вук Стеф. Караџић. Друга година (У Бечу: У штампарији Јерменскога намастира, 1827), 25–120: 110.
- Уп. Кошутић, „Писма из Петрограда (изворни дописи „Пр. Гласнику“)“, 197.