Манастир Манасија: историја

Ако консултујемо изворе из прве половине 18. века, у њима можемо пронаћи кратке помене ресавског манастира. Јеромонах Софроније је 1734. године у Раваници од „попа Исаије, бившаго ва Ресави“ за 6 дуката купио Библију [ССЗН 2631]; уколико је Ресава која се овде помиње манастир а не област, може бити да је продавац бивши ресавски монах. Но поред оваквих несигурних сведочанстава, постоје и они конкретнији. Егзарх Јован Михаиловић је, примера ради, 1734. и 1735. године два пута службено обишао Београдску епархију, а у његовим извештајима помињу се свештеници који су се „књизи учили“ у манастиру Ресава: свештеник тршки Димитрије (Несторовић), који се књизи учио у манастиру Манасија код духовника Арсенија [ЕБ 105], и свештеник каменовски Димитрије Милорадовић, који је васпитаник манастира Ресава, који се књизи учио код покојног проигумана ресавског Саве [ЕБ 107]. Према његовим забелешкама, духовник свештеника Павла Јовановића родом из Грабовца, који је током 1734. и 1735. године служио на парохији манастира Ресава, јесте „(Х)Аџи Стефан манасијски“ [ЕБ 112]. Према тефтерима митрополитског таксила за Пожаревачки егзархат за 1733. и 1734. годину, игуман ресавски Јоасаф платио је за обе године по 30 форинти таксе [ТАКС 129]; на име таксе, манастиру Ресава 1733. и 1734. године црквене власти потраживале су средства и за села која су припадала манастирској парохији - Грабовицу, Поповиће, Јеовац, Суботицу, Ђонце, Бобово, Свилаиницу, Гложане, Војску, Орашје, Срњак, Паневац и Стеневац - укупно 218 домова [ТАКС 129, 133]; сличан списак села ресавске парохије бележи и Радковић [ИМР 152–153].³⁵ Синђел Андреј Јоакимовић, администратор Епархије ваљевске у периоду од августа 1735. до јануара 1737. године, обишао је и испитао подручне свештенике; у протоколу је 7. марта 1736. године забележио да се Радосав, син бачинског парохијског свештеника Дамјана Јанковића, стар 8 година, школује у манастиру Ресава [ПОЕС 190–191]. Према сачуваним записима, у првој половини 18. века обновљена је и преписивачка активност у манастиру Ресава. „Смирени монах Јеврем“ преписао је светогорску књигу Чудеса Пресвете Богородице, чији је власник био бивши ресавски а у том тренутку (?) бођански игуман Јоасаф Стефановић; препис је довршен 12. марта 1736. године у манастиру Ресава или Манасија, како бележи преписивач [ССЗН 2674], остављајући још једно сведочанство о томе како је најкасније у првој половини 18. века у употребу ушао и данас уобичајенији назив манастира Манасија,³⁶ који је убрзо потиснуо стари назив. Обнова Ресаве, међутим, била је убрзо прекинута.