попут машикула - истурених балкона за бацање пројектила на нападаче - и додатних спољних зидина представљала праву револуцију у средњовековној одбрамбеној архитектури. Манасија се тако показује као ремек-дело српске фортификационе уметности, као ванредни израз мудрости и далековидости њеног ктитора, Деспота Стефана Лазаревића. Њена тврђава не само да чува манастир већ симболизује одлучност, духовност и уметничко умеће једног доба, остајући неућутни сведок историје и културе средњовековне Србије.
Историја манасијске тврђаве
Манастир Манасија први је српски манастир који је изграђен као утврђен, односно као манастир-тврђава. Премда историја српског градитељства пружа још примера манастира који су ограђени заштитним бедемима, попут раваничког манастира са утврђењем, у другим случајевима су манастири обележја тврђаве добили у каснијој етапи изградње, а не изворно. С друге стране, манастир Манасија је замишљен као монументална целина, и још приликом изградње пре више од 600 година опасан манастирским утврђењем, закриљен високим бедемима са кулама који још увек стоје, штитећи Цркву Свете Тројице као средиште манастирског комплекса. На одређени начин је манасијски комплекс био вишезначно осмишљен, будући да је од свога оснивања представљао јединствену целину која је обједињавала више функција: служио је као монашки центар, као место неговања културе и писмености, као место вечног починка српског владара, али и као војно утврђење. Свакако, манасијска утврда на првом месту штитила је монахе манастира Манасија као његове становнике. Но историјске прилике биле су такве да утврђени зидови нису могли сачувати манастир. Већ после првог пада Смедерева под османлијску власт, 1439. године, у манастиру Ресава налазила турска војна посада. Премда је српска државност убрзо поново накратко била обновљена а ресавска тврђава враћена у српске руке, пропаст српске државе поново је довела Османлије у манастир Манасија. Махмуд-паша Анђеловић (1420–1474) заузео је ресавску тврђаву 1458. године. Тако су утврђени зидови које је Деспот Стефан подигао ради заштите манастира постали разлог страдања манастира под Османлијама - који су ресавску тврђаву претворили у војни објекат. Манастир Манасија је опљачкан и убрзо угашен. У утврђењу се неко време налазила османлијска војна посада. Међутим, како су се османлијска освајања померала, утврђење је губило на значају.