Османлијска освајања на Балкану у другој половини 14. века довела су до значајних промена у међународним односима на југоистоку Европе. После Косовске битке 1389.
године, османлијске јединице су преко Саве и Дунава у пљачкашким походима упадале у угарске области. Пораз хришћанске војске код Никопоља 1396. године водио је успостављању и каснијем продубљивању српско-угарске сарадње. После великог османлијског пораза код Ангоре 1402. године, створени су услови за јачање веза између српских земаља и Угарске. Деспот Стефан Лазаревић је учврстио савезништво са угарским краљем Жигмундом (1368–1437) пре априла 1404. године, прихвативши се одређених вазалних обавеза.
С друге стране, Деспот је од угарског краља, као потврду овог савеза, преузео области Мачве и Београда, као и важне тврђаве, попут београдске и голубачке на Дунаву, касније и Сребрницу — богати рудник у источној Босни — и неке друге градове. Уз ова места, добио је и мноштво поседа по Угарској. Први поуздани подаци о поседима које је Стефан Лазаревић добио у Угарској потичу из 1411. године. Тада су му даровани градови који се налазе у Сатмарској жупанији: некадашња Сатмарска област данас је позиционирана на тромеђи и подељена је између Румуније и Мађарске, док њен мали део припада Украјини. Угарски градови које је тада добио владар српске Деспотовине данас се налазе на северозападу Румуније — у питању су Сатмар, Немети, Нађбања и Фелшебања. Ови градови нису били безначајни већ су то били чувени рударски и трговачки центри, а Деспот их је добио са све рудницима племенитих метала и ковницом новца, као и приходима сатмарске коморе и 15 околних села. Уз то, добио је трговиште Дебрецин, данас други град по величини град у Мађарској, те низ других поседа у данашњој источној Мађарској, укључујући Бесермењ, Собосло и Даду, са још 34 села. Током своје владавине, Деспот је имао поседе и своје чиновнике у Бачкој и Банату, управљао је тврђавама и трговиштима попут Араче, Бечеја, Башаида и Бечкерека. Претпоставља се да су му припадала и села у њиховој околини, као и Апатин и друга места у Бачкој. Укратко, Деспотови поседи у Угарској били су многобројни, и обухватали су целу Сатмарску жупанију, те градове и села у Бихарској, Саблочкој, Крашовској, Тамишкој, и велике поседе у Торонталској жупанији. Деспот Стефан се укључио у политички и управни живот краљевине Угарске. На основу историјских сведочанстава, зна се да је угарским поседима Деспот управљао преко својих угарских