„[Стефань] ... Таже сьтвори великѹю цркьвь вь мѣстѣ глаголѥмѣмь Ресава. ... При животѣ же ѥмѹ сѹштѹ поставлꙗеть нетиꙗ своѥго Геѡргиꙗ и тако блаженыи коньць бьспрѥть. И тако погрибаѥт се вь сьзданомь оть нѥго монастыри Ресавѣ.“ = [Љубомир Стојановић], „Српски родослови и летописи. Уредио их Љубомир Стојановић“, Гласник Србског ученог друштва, књига 53 (1883): I–XVII+1–160: 21–22. [cf. = Vatroslav Jagić, “Ein Beitrag zur serbischen Annalistik mit literatur- geschichtlicher Einleitung,” Archiv für slavische Philologie, Zweiter Band [Vol. II] (1876): 1–106: 90– 91].
16. век (?): Цетињски летопис: [Повѣсть изложена ѡ србъскихь госпѡдьь, иже поживше вь земли срьб’стѣи ѿчьства своего, колико к’то пожить и ѿ кꙋдꙋ начелство проѕебе, и кто по кымь бысть и каковымь концѣмь.]: „[Стефань] ... Таже сьтвори великꙋю црьковь вь мѣстѣ глаголѥмѣмь Ресава. ... ... При житотѣ же емꙋ сꙋщꙋ поставлꙗеть нетїа своего Геѡргїа, и тако блаженныи коньць бьспрїеть. И тако погрибает се вь сьзданномь ѿ нѥго монастыри Ресавѣ.“ Повѣсть изложена ѡ србъскихь госпѡдьь, иже поживше вь земли срьб’стѣи ѿчьства своего, колико к’то пожить и ѿ кꙋдꙋ начелство проѕебе, и кто по кымь бысть и каковымь концѣмь. = [Љубомир Стојановић], Стари српски родослови и летописи. Средио их Љубомир Стојановић, Зборник за историју, језик и књижевност српског народа / Српска краљевска академија. Прво одељење. Споменици на српском језику, књ. 16 (Београд: Српска краљевска академија, 1927): 63–101: 100 [ССРЛ 136].
1597. година: Српски монаси Дамјан и Павле: