„и̑ кнеза лазара ст͠ о тиело лежи ꙋ̑ монастирꙋ раванници. ѿ нега роди се деспотъ стефанъ и̑ ѡ̑ нъ тꙋрке прегони .г. пꙋта преко мора. и̑ неби ꙋ̑ нега сина и̑ неговое ст͠ о тиело ꙋ̑ ресави. ꙋ̑ црк꙯ви.“ Srpski monasi Damnjan i Pavao mole papu Klementa VIII. u ime naroda i glavara srpskih, … [Vat. arh. Borgh. I, 913, f. 154] = [Karlo Horvat], „Novi historijski spomenici za povjest Bosne i susjednih zemalja. Iz rimskih arhiva sakupio i uredio Dr. Karlo Horvat“, Гласник Земаљског музеја у Босни и Херцеговини, година XXI, књига 1–2 (јануар–јуни 1909): 1–104: 56–58: 57 [= 58. God. 1597., zadnji mjeseci.] = Марија Копривица и Катарина Митровић, „Писмо српских калуђера Дамјана и Павла папи Клименту VIII с краја XVI века“, Глас CDXXXV Српске академије наука и уметности - Одељење језика и књижевности, књ. 33 (2023): 85–115: 92–95: 93.
„И кнеза Лазара свето тело лежи у манастиру Раваници. Од њега се роди деспот Стефан и он Турке прогна три пута преко мора, и није имао сина и његово свето тело је у Ресави у цркви.“ Писмо српских калуђера Дамјана и Павла папи Клименту VIII (превод Марије Копривице и Катарине Митровић) = Копривица и Митровић, „Писмо српских калуђера Дамјана и Павла папи Клименту VIII с краја XVI века“, 96.
Извори из 17. века
16. / 17. / 18. век (?): Троношки родослов [или: Троношки летопис] [Родословїе сербскѡе]: „[Стефань] ... все времѧ жизни своеѧ упражнѧшесѧ въ милостинѧхъ, и во зданїа монастирей и церквей многихъ, иже потомъ многїа разрꙋшени сꙋтъ повсюдꙋ ѿ агарѧнъ; найпаче во столномъ градѣ єгѡ белградѣ; но само єще две стоѧтъ целе, монастиръ калинићъ и светотроическаѧ обителъ на рецѣ ресави, зовомаѧ манасїа, со треми ѡградами