Половина 16. века (пре 1584. године): Руварчев родослов [Ѹказь ѡ србъскихь царехь и кралѥхь и деспотехь и великихь кнезехь.]: „По томь сынь его Стефань деспоть бисть въсеи земли србьскои господарь и вѣлико православїе просїа вь нѥмь. И при нѥмь въ лѣта его повеленїемь книгѹ словенскѹю въторое последоваше и граматїгїю гречаскѹю на срьбски езикь преписаше. И на Тѹрке храбрае воевавь, и безчедань престави се ка Господѹ. И положен бысть вь монастирь живоначельнїе Троице въ гробници иже самь сазда ва велѣславѹщомѹ градѹ Бельградѹ.“ Ѹказь ѡ србъскихь царехь и кралѥхь и деспотехь и великихь кнезехь. = [Љубомир Стојановић], „Стари српски хрисовуљи, акти, биографије, летописи, типици, поменици, записи и др. Прибрао их Љуб. Стојановић“, Споменик [Српске краљевске академије], том III (1890): 1–227: 105–108: 106. = [Љубомир Стојановић], Стари српски родослови и летописи. Средио их Љубомир Стојановић, Зборник за историју, језик и књижевност српског народа / Српска краљевска академија. Прво одељење. Споменици на српском језику, књ. 16 (Београд: Српска краљевска академија, 1927): 53–57: 55 [ССРЛ 92].
Друга половина 16. века (око 1568–1576. године): Лицевой летописный свод Ивана Грозного, «Царь-книга»: „Потом же изобрете место ... и созидает ту храм во имя Живоначалныя Троица, ... Сотвори же себе гробницу ту, идеже малом последи положися.“ = Х. Х. Мустафин и др. (ред.), Лицевой летописный свод XVI века. Русская летописная история. Книга 13. 1425–1443 гг. Подгот. транслитерации и пер. с древнерус. яз. Е. Н. Казакова и др. (Москва: ООО «Актеон», 2014), 35–36. https://svod.ruvera.ru/New_Edition/LITsIeVOI-LIeTOPISNYI-SVOD.-Russkaia- lietopisnaia-istoriia.-Knigha-13./35/#zoom=z.