Свети Деспот био је способан да обнови и у материјалном погледу значајно ојача српску државу, да је осамостали и практично укине њен вазални положај. Овај благочестиви српски владар постигао је много на оснаживању Српске Цркве. У време његове владавине, под његовим покровитељством настају неки од најзначајнијих српских средњовековних црквених центара, бисери српског средњовековља као што су манастир Ресава или Манасија, или манастир Каленић. Србију и данас красе задужбине Светог Деспота - оне којима је лично он био ктитор, али и оне које су изграђене за његове владе, попут манастира Враћевшница, Копорин, Павловац, Никоље под Рудником... За име Деспота Стефана везују се многобројни манастири и цркве за које није извесно ко их је градио, као што су то манастир Руденица, Кастаљан, Црква Преображења Господњег у Горовичу итд. Тешко је и незахвално правилно сагледати допринос који је српској култури и историји дао Стефан Лазаревић. Захваљујући Деспоту Стефану, у Србији онога времена настају најлепши споменици моравског стила. Под његовом владавином у Србији настаје више духовних и просветних жаришта, од којих је најзначајније оно које се налазио у манастиру Манасија.
„Био је (Стефан) сличан по храбрости и вери Исусу Навину...“ (Константин Философ, Житије Деспота Стефана)
Двор угарског краља пре шест векова био је место на којем су хришћански политички прваци водили преговоре. У Будиму, у лето 1424. године, последњи пут су се срели источноримски и српски владар. Како је пре пар деценија запазила Јованка Калић, „у околностима, које не само због симболике, већ и реалне политике много говоре о