Житије и подвизи увек спомињанога, славнога, благочастивога господина Деспота Стефана

.вi. Овај (Деспот Стефан) живљаше према западним земљама, близу Хелеспонта; за његово име сазнало се по читавом Египту и Етиопији, а одатле и до удаљенијих крајева; укратко да кажем - да су они који су за њега чули желели да му се придруже, макар и као слуге, ако би успели да до њега дођу. Кажу да је Дарије¹⁵ рекао o Александру (Македонском) да му је Бог дао да седне на Киров¹⁶ престо; и као изванредним даром са небеса дичили су се (њиме) не само верни /хришћани/ него и неверници. Видело се, уз то, да има и славу (пророка) Данила и глас одважни трију младића. Јер прође и кроз огањ и кроз воду ратујући заједно са источним царевима, о чему ће касније бити речи. Његовим (чврстим) обећањима и храброшћу дичили су се као Асирци човеком (од) жеље,¹⁷ (као) фараон Мојсијем и оним који се зове гром (и) који (као) стрелом огњеном прећаше источним (народима), док Господ то не изврши. Упознао сам се са животима многих моћних владара који у старини владаху васељеном и нађох да су неки имали понеку врлину, а неки ниједну.

.гi. Овај (Деспот) сакупи од божанских списа /књига/ што је Богу угодно, (а) по милостињи и вери беше као нико други. Чак ни од давнине не беше таквог владара међу владарима, (а да је био тако) изузетан. Живео је заједно са источним и западним (владарима); прихватио је све добре обичаје као што (су): одело које је на корист и на украс, оружје, (начин) јахања, седење за трпезом по старешинству, ред приликом службе Божије, држао се поретка приликом (јеванђељских) чтенија и молитава (као и приликом) лова (или) саветовања, (приликом) изласка или уласка - свагда се чину одавала почаст тако да се са савском царицом могло рећи: „Благо онима који живе у дому твом“,¹⁸ нови Соломоне. Тит¹⁹ је рекао: „данас нисмо владали, јер никоме не уделисмо дара“. а овај (Деспот Стефан добрим) делима штедро испуњаваше (дане) и онај који прима никада се толико не радоваше (дару) као он који даваше - јер се испуњаваше огромном радошћу онда кад је (своју) десницу широм отварао. Међутим, већ је време да се почне говорити о томе - откуда изниче (Деспот Стефан), како поживе, и каква је (то) земља која га је отхранила. Јер ако се и умножише у многим варварским земљама изабрана станишта у којима се Господ са Оцем настани,²⁰ (она се, ипак,) у људском смислу нису тако светлела да би превазилазила старе Хелене у храбрости, у беседништву и у осталом, чиме се (Хелени) нарочито одликоваху и пророковаху пре пророка; потрудише се да изнађу људске, (земаљске) ствари, затим етеричне /духовне/, (а затим) и (оне) најузвишеније. Стога и Бог допушташе овим