Житије и подвизи увек спомињанога, славнога, благочастивога господина Деспота Стефана

(Хеленима) да се делимично дотакну истине. Јер Тукидид²¹ рече: „Једно је у тројству, а тројство је бестелесно“. Сликовито представљено - (то је Св.) Тројица. А Аристотел²² (рече) да је природа бића Божијег вечна, да нема почетка, да од њега најкрепкије Слово²³ постаје. А Јерма тривелики (вели): „Заклињем те, небо, дело Бога великога, заклињем те гласом Очевим који унапред вест посла, пре него што утврди читав свет, заклињем те у јединородно његово Слово и Дух“. А Стајик²⁴ ускликну: „Поштујмо Марију као ону која је добро сакрила тајну и од које ће се родити Христос“. А Теодул рече: „Прво Бог, затим Слово и Дух с њим“. Платон и Орфеј то (исто кажу као) и остали. Ми, међутим, треба да говоримо о земаљским (стварима). Довде је десетословно, а одавде је акростих²⁵ о ономе што следи.

1. Овај (Деспот) засија, дакле, од Далмације Дакије, (земље) данашњих Срба, где многи у последње време процветаше, о којима ће у родослову (бити) речи. И ова (земља) не само да, као она обећана, точи мед и млеко, него (изгледа тако) као да је у себе примила и повезала четири годишња доба и ваздух и из себе (их) даје осталима. Јер се у читавој васељени не може наћи земља која би у себи садржала сва добра сабрана у једно и то (посвуда), на све стране - нека (добра налазе се) делимично и (само) на понеким местима, на истоку или на западу, на северу или на југу, као што говораху житељи на земљи и (као што ми) видесмо. Ова је, (међутим), (српска земља) пуна свеколиких добара и по опису из (неких) земљописа шаље ваздух западу и Хелеспонту: јер ту дан има 15 часова и од тог броја, оно што претиче, одлази ка северу, ка истоку и југу, у крајеве где су дани кратки, а исто тако и у неке пределе где је пожељно да добра проклијају, али њих нема. Тога немају земље на југу, где је у време жетве 40 дана и ноћи тама или (оне) на северу, где је, како се прича 40 дана и ноћи светлост, или (тамо где су) (једне) земље снежне, а друге безводне или су, по Јову,²⁶ ненасељене. Нема, дакле, сумње у то да (ова земља) има благ ваздух и складност у свему. Пошто се дрво по плоду²⁷ познаје, а човек по делима - (описаћемо) ову земљу (и) по плоду (и) по делима. Пре свега, треба говорити о ономе што је најпотребније, тј. о злату, а уједно и о сребру; њихови извори (одн. рудници) су богати и плодни и што се више из њих ископава, све су плоднији, као (и) извори, из којих, што се више црпе (вода), све слађи бивају. Па где се на истоку или западу може наћи толико богатство?! Заиста нигде. И да не замарамо