Закон о рудницима. Радојчић је такође објавио и расправу о другим постојећим рукописима овог законског акта, настојећи да осветли историјске околности његовог настанка и примене. У издању је објављен и специјализовани речник рударских термина који су били у употреби међу Сасима, рударским народом који је имао кључну улогу у средњовековној српској рударској производњи. Као додатак, издање садржи и репродукцију оригиналног рукописа у 26 илустрованих табли.
Српска академија наука и уметности објавила је превод овог Законика на савремени српски који је припремила Биљана Марковић. Како је у 16. веку на подручјима европског дела Османског царства дошло до оживљавања рударске производње, овај законик је постао значајан и ван српских територија. Управо из тог разлога, Закон о рудницима Деспота Стефана Лазаревића преведен је на турски језик и прилагођен за потребе Османлијског царства, под називом Саски законик; тако је Деспотов законик и после пропасти српске Деспотовине, у време туркократије регулисао рударске активности у Новом Брду, Кратову и другим значајним рударским центрима. Фехим Спахо (1877–1942) објавио је турски превод овог закона 1913. године, преводећи га уједно и на српски језик.
Закон о рудницима Деспота Стефана Лазаревића
Предговор Закона о рудницима
Закон благочастивог и христољубивог међу царевима Стефана Деспота о цеховима и о баштинама и о вери и о колима и о сваким потребним судовима.
По неизреченоме човекољубљу Господа нашега Исуса Христа, и његове свенепорочне Матере, Владичице наше и Богородице и увек Дјеве Марије, и молитвама Светога господина родитеља мојега, Кнеза Лазара, господовах по смрти његовој ја, његов изданак, деспот Стефан, у земљи отачаства ми. Тада би излазак иноплеменика на хришћане. Видевши толику победу над земљом отачаства ми и примих савет од патријарха, кир Спиридона, и од других архијереја, и од мајке ми, кнегиње Милице, иночки назване монахиња Јевгенија, и од свега сабора, пођох на источну страну, у