благовест Бог је љубав (1. Јн. 4, 8) чини и разрешење Деспотове Посланице… Унутрашњи врхунац Слова писац је достигао у исказу о љубави, а остварење Посланице као жанра јесте на крају, у ‘спољашњем’ завршетку, када се исказује жеља за поновним виђењем и сједињењем“.
Слово љубве Деспота Стефана Лазаревића представља један од најлепших исказа љубави, било да је реч о богољубљу или о братољубљу, о братској, пријатељској, духовној или универзалној љубави према животу, природи и човеку. Слово љубве - премда је о њему доста писано - остаје и данас жива тема у изучавањима историчара књижевности и проучавалаца културне историје, и привлачи пажњу како домаћих тако и иностраних истраживача.
Деспот Стефан Лазаревић, Слово љубве
Стефан деспот,
најслађему и најљубазнијему,
и од срца мога нераздвојноме,
и много, двоструко жељеноме,
и у премудрости обилноме,
царства мојега искреноме,
(име рекавши),
у Господу љубазан целив,
уједно и милости наше,
неоскудно даровање.
Лето и пролеће Господ сазда,
као што и псалмопевац рече,