Библиотека манастира Манасија

Минеј служабни за септембар из друге половине 15. века: сачувано је 112 од првобитних 120 листова овог минеја. Књига је датирана у другу половину 15. века; језик на ком је књига писана је српскословенски, а правопис ресавски. У овом минеју налази се и неколико драгоцених познијих записа, који пружају сведочанства о судбини ове књиге, која се некада налазила у поседу милешевских монаха, као и у манастиру Бођани [ССЗН 4256, 4998–4999]. Минеј је исписан смеђим мастилом, а заглавља, почетна слова и поједине истакнуте речи исписане су киноваром — црвеном бојом.

Минеј служабни за септембар из 16. века. Ова књига писана је такође на српскословенском језику, ресавским правописом. Сачуван је само одломак ове књиге, писане мастилом смеђе боје.

Књига Чудеса Пресвете Богородице, препис манасијског јерођакона Јеврема из 1736. године. Ова рукописна књига настала је у манастиру Ресава, у периоду краткотрајног ослобођења од Турака у првој половини 18. века. Са манасијским монасима књига је стигла у манастир Бођани. И ова књига писана је српскословенским језиком, црним и црвеним мастилом; на 178 листова садржи Чудеса Пресвете Богородице — дело Агапија Крићанина, односно Агапија Ландоса (Αγάπιος Λάνδος, 1580–1656), грчког песника и критског монаха чија су дела била позната, популарна и превођена на српски током 18. и 19. века. У овој књизи налази се и запис преписивача, ресавског монаха Јеврема [ССЗН 2674], а поред тог у њој постоји и неколико познијих записа.

Против антихриста, препис Арсенија Георгијевића из 1780. године, написан у Шанцу Сиги (данашњем Перлезу). Ова књига исписана је брзописом, црвеним и црним мастилом, на црквенословенском језику. Књига садржи излагање црквеног учења о антихристу на 197 листова.

Кратка историја Цркве, дело јереја Петра Вулића, мошоринског пароха, из 1810. године. Књига садржи 111 листова. Језик на ком је писана је рускословенски, а писмо курзив. Ова књига исписана је мастилом црне боје.