Старе штампане књиге у манасијској библиотеци
Најстарија српска штампана књига у манастирској библиотеци јесте Четворојеванђеље, које је јеромонах Мардарије одштампао у Мркшиној цркви 1562. године. Поред њега, међу ретким и вредним књигама налазе се и друге значајне старе штампане књиге, као што су Духовни алфавит штампан у Кијево-печерској лаври 1741. године, Канони Богородици штампани у Кијеву 1746. године, Минеј из 1756. године (штампан у Москви), Слова и речи поучитељне, похвалне и поздравне Теофана Прокоповича штампана у Санкпетербургу 1761. године, Шестоднев одштампан у Москви 1762. године, Свештено јеванђеље штампано 1763. године, Правила молебнаја — Србљак штампан у Венецији 1765. године, Октоих штампан у Русији у време императорке Екатерине Алексејевне (1762–1796), Служебник на грчком језику штампан у Венецији крајем 18. века, Триод из 1777. године, Књига кратких поука и догмата штампана у Москви 1786. године, Пентикостар одштампан у Москви 1795. године, и још један Пентикостар штампан такође у Москви 1801. године, Настављеније штампано у Москви 1799. године, Месецослов штампан у Будиму 1807. године, више различитих издања Житија светих штампаних 1805. године, Нови Завет штампан 1822. године, Служебник штампан у Београду, у Књажеско-српској типографији 1838. године...
Међу вредним старим књигама налазе се и бројна издања штампана пре 1850. године, међу којима су и књиге Димитрија Аврамовића (1815–1855) — његова дела Описаније древности српских у Светој Гори Атонској из 1847. године и Света гора са стране вере, уметности и повести из 1848. године. Библиотека храни и оригинална издања делâ Епископа бачког Платона Атанацковића (1788–1867), професора Василија Т. Вердиша, књижевника и писца Милана Видаковића (1780–1841), иришког свештеника Јосифа Горјановића (1815–1865), српског дипломате, новинара и уставописца Димитрија Давидовића (1789–1838), српског књижевника и католичког свештеника Вида Дошена (1720–1778), учитеља и књижевника Василија Јовановића (1792–1867), Епископа горњокарловачког Лукијана Мушицког (1777–1837), сомборског православног свештеника, катихете и пчелара — аутора прве књиге о пчеларству на српском језику — Аврама Максимовића (1772–1845), књижевника и педагога Аврама Мразовића (1756– 1826), књижевника и преводиоца Доситеја Обрадовића (1739/1742–1811)...
Од књига са половине 19. века, у библиотеци манастира Манасија налазе се публикације из пера Митрополита београдског Михаила Јовановића (1826–1898), Јевтимија односно Епископа горњокарловачког Евгенија Јовановића (1802–1854), филолога и књижевника Вука Стефановића Караџића (1787–1864), историчара Данила Медаковића (1819–1881), проте карловачког Павла Николића, Епископа бококоторског Герасима Петрановића (1820–1906), затим преводи црквеноисторијских приручника Епископа Гаврила Поповића (1811–1871), и дела других значајних аутора наше националне и културне историје.
Посебно место у манасијској ризници писане културе заузима једна по пореклу, уметничкој и културној вредности јединствена књига — Свештено јеванђеље, штампано у Москви 1851. године, оковано сребрним оковом у који је угравиран запис. Ова драгоцена богослужбена књига дар је руске царице Марије Александровне (1824– 1880) манастиру Манасија. Она је ову посебно вредну књигу поклонила манастиру 1857. године. Белешку о овом скупоценом дару оставио је манасијски архимандрит Евгеније Симеоновић (1815–1880); ово Јеванђеље у другој половини 19 века описао је укратко и Јосиф Веселић, а крајем 19. века драгоцени царски прилог видео је и описао руски књижевник Јевгениј Марков (1835–1903), прибележивши том приликом да је царичин дар у манастир Манасија донео руски дипломата Фонтон. Оковано сребром, украшено месинганим апликацијама изузетне уметничке вредности, ово репрезентативно Јеванђеље на посебан начин представља јединствено благо манасијске библиотеке.
Оковано Свештено јеванђеље из 1851. године налази се у засебној, застакљеној витрини. Раскошан повез ове књиге украшен је уметнички израђеним гравурама, које сведоче о дародавцу и времену у којем је настала. Осим духовне вредности, ово јеванђеље представља и значајан уметнички и историјски артефакт, који сведочи о дубоким културним везама српског и руског народа.