Архивска грађа у манасијској библиотеци
Документарно благо српских манастира, у којем се чувају вековима стари записи, почивају у њиховим ризницама, најчешће у склопу библиотечких збирки. Архивска грађа налази уточиште у библиотечким полицама и витринама, где слојеви папира на свој начин сведоче о давно минулим догађајима. У манастиру Манасија, списи из прошлости, посебно они из 19. века, пажљиво су повезани у свежњеве и смештени у архивске кутије. Иако су хронолошки поређани, ови записи још увек чекају потпунију обраду.
Архивско наслеђе манастира Манасија открива да наши црквени и манастирски архиви чувају грађу и историјске изворе у којима су забележени драгоцени подаци. Предстоји рад на дубљем истраживању и потпунијем и прегледнијем сређивању ове архивске грађе: неки списи сачувани су без икакве идентификације и временског оквира, док су други хронолошки поређани, али без дубље класификације. Поједини документи сачувани у библиотеци манастира Манасија омогућавају делимичан увид у богату прошлост манастира; за потпунију слику, потребно је грађу обрадити, истражити и класификовати.
Манастир Манасија се међу другим манастирима централне Србије издваја својим обимним архивским фондом, који обухвата период од 1802. до 1887. године. Ови сачувани записи између осталога сведоче о управљању манастиром — међу њима се налазе преписке са црквеним и државним властима, годишњи извештаји настојатеља, као и документи који говоре о имањима, финансијама, закупима и обновама манастирских здања. Посебно место у овом корпусу заузима техничка документација која осветљава планове изградње и рестаурације манастирских објеката и воденица на Ресави.
Поред поменутог, у архиву манастира Манасија чува се и заоставштина Епископа браничевског Хризостома (1911–1989), сачувана у пет кутија преписке и списа који с једне стране осликавају његову личност, живот и рад, а са друге доносе значајне податке српске црквене историје у периоду од 1952. до 1989. године. Док манастирске зидине чувају дух векова, његов архив остаје неми сведок, али и живи чувар времена, чији глас чека да тек буде у потпуности саслушан.
У периоду после 2. светског рата, нове власти су из манасијске библиотеке привремено заплениле одређену библиотечку и архивску грађу; инвентар тадашње библиотеке није сачуван, а не постоје ни записници о томе шта је све однето. До данашњег дана манастиру одузете књиге нису враћене, а њихова судбина није позната. Са вером да је наступило време да се манастиру врати оно што му је одузето, надамо се да ће манасијске књиге које је одузела револуционарна власт на крају ипак стићи на место којем припадају. Уколико се то деси, могуће је да ће бити занимљивих сазнања и о књигама које припадају фонду библиотеке манастира Манасија, а можда и о архивској грађи која тренутно није доступна.
Манастирска библиотека у Манасији, као чувар старих рукописа, ретке штампане књиге, архивске грађе и бројних монографских и периодичних публикација, као хранитељ нашег писаног наслеђа, наставља да сведочи о православној духовности, учењу и култури, одолевајући на свој начин времену и његовим изазовима. Иако је много тога однето или нестало у вихорима векова, манасијска библиотека и даље стоји као светионик знања, у чијим се књигама огледају векови борбе, стварања и трајања. Данас, у духовном миру зидина манастира Манасија, научници, истраживачи и поклоници могу пронаћи књиге које вековима сведоче о трајању хришћанске вере као темеља српске културе и духа.