Житије Деспота Стефана

између српске биографске књижевности и ширег византијског историјског наслеђа, остављајући трајан печат у култури и науци.

У преводу на руски скраћено и препричано Житије Деспота Стефана Лазаревића објавили су половином 19. века Андреј Н. Муравјов (Андрей Николаевич Муравьёв, 1806–1874) и Свети Архиепископ черњиговски Филарет Гумилевски (1805–1866).

Убрзо су се у распону мањем од десет година појавила три издања текста Житија — најпре га је 1869. године објавио Андреј Попов, потом Ј. Шафарик 1870. године, и затим Ватрослав Јагић 1875. године. Немачки филолог и преводилац Максимилијан Браун (Maximilian Braun, 1903–1984) приредио је издање Житија 1956. године. Бугарски научници К. Кујев и Г. Петков објавили су текст Житија крајем 20. века; Ђорђе Трифуновић је такође приредио једно издање.

Први превод Житија Деспота Стефана на савремени српски језик дело је Лазара Мирковића; овај превод штампан је 1936. године. На основу овог превода, Јустин Поповић је 1975. године приредио Деспотово житије објављено у Житијама светих; касније су се појавила и сажета издања заснована на тексту Јустина Поповића.

Гордана Јовановић поправила је превод Лазара Мирковића, и приредила још једном издање 1989. године. Друго, поправљено издање овог превода објављено је 2009. године. Само Житије Деспота Стефана које је написао Константин Философ, као прворазредни историјски извор и књижевни драгуљ, већ дуже од једног и по века предмет је истраживања историчара, лингвиста, филолога и књижевника, а литература о овом ремек-делу српске средњовековне књижевности непрестано се умножава.