каснијим критичким издањима, која су открила све финесе његовог језика, стила и историјског контекста.
Повеља манастиру Милешева почиње цитатом из Светог Писма - тачније из Прича Соломонових; у уводном делу повеље, Деспот Стефан изражава своју свест о томе да је власт примио од Бога, али и да је владарски положај на ком се налази пролазан. У Деспотовим речима одјекују речи о пролазности земаљске власти, славе и богатства из књиге традиционално приписане управо Премудром Соломону - Књиге проповедникове.
Далеко од песимистичког схватања стварности, Деспот Стефан поручује како би човек требало да се влада по узору на Бога. Будући да је власт примио из Руке Божије, од Бога који широм руку своју отвара и све наслађује добрима, Деспот неће да буде само прималац добара, већ и онај који даје. Он подвлачи како је царство тј. земаљска власт коју је примио од Бога пролазног карактера. Но Бог је давалац и вечних добара, Царства Божијег које ће наследити они који љубе Бога и ближњег - они које спаја Христос. И овде Деспот помиње Светог Симеона Мироточивог и Светога Саву, који су његови посредници пред престолом Божијим, чијим молитвама га је Бог толико пута сачувао и избавио. Захвалан за избављење од пропасти и смрти, јер му је молитвама Светог Саве и Светог Симеона Бог по други пут даровао живот, Деспот Стефан прилаже свој „мали дар“ манастиру Милешева. Своје наследнике и будуће владаре - свестан да живот траје онолико колико се изволи Владару живота и смрти - Деспот моли да његово завештање остане непромењено.
Милешевска повеља није само правни документ - она је запис душе једног владара који је својим делима премошћавао земаљско и небеско, историју и есхатологију, прошлост и будућност. Она сведочи о времену у ком су српске земље стајале на прекретници, али и о непоколебљивој вези српских владара са својим светитељима, својом Црквом и својим народом. Њене речи, исписане на пергаменту пре више од шест векова, и данас одјекују као сведочанство о непрекинутој нити духовне и државне традиције српског народа.
Повеља Деспота Стефана манастиру Милешева из 1414. или 1415. године
„Од мене добијајући власт, цареви царују и моћници држе власт“ [Прич. 8, 15–16] рече, преко премудрог Соломона, Цар векова Сведржитељ Господ. Пошто ово пролазно царство примисмо из Његове снажне руке и обилату доброту, рођено биће треба, колико је то могуће, да буде слично Њему који своје руке шири и све што је живо