Ктитор манастира Манасија: Свети Деспот Стефан Лазаревић

[Іоаннъ Раичъ], Исторія разныхъ славенскихъ народовъ наипаче Болгаръ, Хорватовъ, и Сербовъ изъ тмы забвенія изятая и во свѣтъ историческій произведенная Іоанномъ Раичемъ, архимандрітомъ во Свято-Архаггелскомъ монастырѣ Ковилѣ. Часть третія (Въ Віеннѣ: При б.Г. Стефанѣ Новаковичѣ, въ Славенно- Сербской, Валахїиской и Восточныхъ языковъ Привилег. Тѵпографїй, 1794), 73– 134.

Ватрослав Јагић, „Константин Философ и његов Живот Стефана Лазаревића деспота српскога: по двјема српско-словенским рукописима, изновице издао В. Јагић“, Гласник Српског ученог друштва, књ. XLII (1875): 223–328, 372–377: 239.

Љ[убомир]. Ковачевић, „Деспот Стеван Лазаревић за време турских међусобица (1402– 1413)“, Отаџбина: књижевност, наука, друштвени живот, год. II, књ. 4, св. 14 (1880): 289–302; св. 15 (1880): 439–446; св. 16 (1880): 569-574; књ. 5, св. 17 (1880): 70–77; св. 18 (1880): 306–310; св. 20 (1880): 647–665.

Милош С. Милојевић, „Общи листь“, Гласник Српског ученог друштва, књига XXXV (1882): 1–103.

Љубомир Стојановић, „Српски родослови и летописи, уредио их Љ. Стојановић“, Гласник Српског ученог друштва, књ. 53 (1883): I–XVI, 1–160.

Мат[ија]. Станојловић и Мил[оје]. Ј. Гајић, Деспот Стефан Лазаревић: историјска расправа (Београд: Издање Општине београдске, 1894).

St[anoje]. Stanojević, “Die Biografie Stefan Lazarević’s von Konstantin dem Philosophen als Geschichtsquelle,” Archiv für slavische Philologie, Bd. 18 (1896): 409–472.

Љубомир Стојановић, Стари српски записи и натписи. Књ. I. Скупио их и средио Љуб. Стојановић. Српска краљевска академија, Зборник за историју, језик и књижевност српскога народа. Прво одељење, Споменици на српском језику, књ. I [параграфи 1–2086] (Београд: Српска краљевска академија, 1902).

Рад[ослав]. М. Грујић, Православна Српска Црква (Београд: Издавачка књижарница Геце Кона, 1921).

Мил[енко]. М. Вукићевић, Време деспота Стевана (од 1389. до 1427. године). Предавања за народ / Матица српска, свеска 5–6 (Нови Сад: Матица српска, 1925).

Љубомир Стојановић, Стари српски родослови и летописи. Средио их Љуб. Стојановић. Српска краљевска академија, Зборник за историју, језик и књижевност српског народа. Прво одељење, Споменици на српском језику, књ. XVI [par. 1–1737] (Београд: Српска краљевска академија, 1927).

Владимир Ћоровић, „Кратак преглед хисторије Београда“, у: Београд у прошлости и садашњости: поводом 500-годишњице смрти деспота Стефана (1389–1427), Библиотека Савремене општине, бр. 12, ур. Милослав Стојадиновић (Београд: „Туцовић“, 1927), 9–30.

Светозар Радојчић, Портрети српских владара у средњем веку, Музеј Јужне Србије у Скопљу. Посебна издања, књ. 1 (Скопље: Музеј Јужне Србије, 1934), 64–71.

Високи Стеван у народним песмама: са насловном сликом (Београд: Издавачка књижарница Томе Јовановић и Вујић, 1937).

Никола Радојчић, Српски државни сабори у средњем веку, Српска краљевска академија. Посебна издања, књ. CXXX. Друштвени и историски списи, књ. 54. Издање Задужбине Милана Кујунџића, 10 (Београд: Српска краљевска академија, 1940), 168–179.

Миодраг Ал. Пурковић, Кћери кнеза Лазара: историска студија (Мелбурн: Српска мисао, 1957).

Божидар Ферјанчић, Деспоти у Византији и јужнословенским земљама, Српска академија наука и уметности, Посебна издања, књ. CCCXXXVI, Византолошки институт, књ. 8, ур. Георгије Острогорски (Београд: Научно дело, 1960).

Владимир Мошин, „Молебствије о деспоту Стефану Лазаревићу“, Прилози за књижевност , историју , језик и фолклор, XXVIII, 3-4 (1962): 219-234.

Јованка Калић-Мијушковић, Београд у средњем веку (Београд: Српска књижевна задруга, 1967).

Nadežda D. Pavlović, Despot Stefan Lazarević, Biblioteka „Buktinja“, knj. 5 (Subotica — Beograd: Minerva, 1968).

Стеван Томић, Манасија — Ресава (Београд [— Деспотовац]: Манастир Манасија, 1971).

Иван Божић, „Српске земље у доба Стефана Лазаревића“, у: Моравска школа и њено доба: научни скуп у Ресави 1968, ур. Војислав Ј. Ђурић (Београд: Филозофски факултет, Одељење за историју уметности, 1972), 111–122.

Мирјана Ћоровић-Љубинковић, „Значај Новог Брда у Србији Лазаревића и Бранковића“, у: Моравска школа и њено доба: научни скуп у Ресави 1968, ур. Војислав Ј. Ђурић (Београд: Филозофски факултет, Одељење за историју уметности, 1972), 123–141.

Гордана Бабић, „Друштвени положај ктитора у Деспотовини“, у: Моравска школа и њено доба: научни скуп у Ресави 1968, ур. Војислав Ј. Ђурић (Београд: Филозофски факултет, Одељење за историју уметности, 1972), 143–155.

Бојана Радојковић, „Примењена уметност моравске Србије“, у: Моравска школа и њено доба: научни скуп у Ресави 1968, ур. Војислав Ј. Ђурић (Београд: Филозофски факултет, Одељење за историју уметности, 1972), 191–210.

Анка Стојаковић, „Ктиторски модел Ресаве“, у: Моравска школа и њено доба: научни скуп у Ресави 1968, ур. Војислав Ј. Ђурић (Београд: Филозофски факултет, Одељење за историју уметности, 1972), 269–276.

Јустин Поповић, Животопис Св. Деспота Стефана Високог и Св. Евгеније — Царице Милице (отисак из „Житија Светих за јули“) (Београд: Манастир Ћелије код Ваљева, 1975).

Милан Кашанин, Српска књижевност у средњем веку (Београд: Просвета, 1975).

Вукосава Томић де Муро и Стеван Томић, Манасија — Ресава: историја, архитектура, сликарство, 3. издање (Деспотовац: Управа Манастира Манасије, 1977).

Миодраг Ал. Пурковић, Кнез и деспот Стефан Лазаревић (Београд: Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве, 1978).

Ђоко Слијепчевић, Историја Српске Православне Цркве. Књ. 1. Од покрштавања Срба до краја XVIII века, 2. издање (Диселдорф: Острог, 1978).

Ђорђе Трифуновић (прир.), Деспот Стефан Лазаревић: књижевни радови, Српска књижевна задруга, коло 72, књ. 477 (Београд: Српска књижевна задруга, 1979).

Димитрије Богдановић, Историја старе српске књижевности. Српска књижевна задруга, коло 73, књ. 487 (Београд: Српска књижевна задруга, 1980).

Сретен Петковић, „Илустрације живота Светог Деспота Стефана Лазаревића у руском рукопису XVI века“, Зборник за ликовне уметности Матице српске, бр. 18 (1982): 53–69.

Димитрије Богдановић, Књига о Косову, Српска академија наука и уметности, Београд, Посебно издање, књ. 566; Председништво, књ. 2, 2. издање (Београд: Српска академија наука и уметности, 1986).

John V. A. Fine, Jr., The Late Medieval Balkans: A Critical Survey From the Late Twelfth Century to the Ottoman Conquest (Ann Arbor: University of Michigan Press, 1987), 499–526.

Епископ рашко-призренски Павле [Стојчевић], Љубомир Дурковић-Јакшић, Светозар Ст. Душанић и др. (ур.), Свети Кнез Лазар: споменица о шестој стогодишњици Косовског боја 1389–1989 (Београд: Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве, 1989).

Милош Благојевић, „Српска држава у доба Стефана Лазаревића“, у: Српски народ у другој половини XIV и првој половини XV века. Зборник радова посвећен шестогодишњици Косовске битке, Историографски домети, ур. Драгутин Ранковић (Београд: Завод за уџбенике и наставна средства, 1989), 57–69.

Даница Поповић, Српски владарски гроб у средњем веку, Филозофски факултет у Београду, Институт за историју уметности — Студије, књ. 9 (Београд: Институт за историју уметности Филозофског факултета — Приштина: Институт за проучавање културе Срба, Црногораца, Хрвата и Муслимана, 1992), 129–131.

Вукашин Станисављевић, Деспот Стефан Лазаревић, Библиотека „Српски источници“, књ. 6 (Београд: Завод за уџбенике и наставна средства, 1994).

Јованка Калић, Срби у позном средњем веку, цртежи Драгомир Тодоровић, карте Никола Дудић, Српска академија наука и уметности, Балканолошки институт. Посебна издања, књ. 56 (Београд: САНУ, Балканолошки институт, 1994).

Милош Благојевић, „Стефан Лазаревић и суверенитет српске државе“, у: Дани српског духовног преображења I. Ресавска школа и Деспот Стефан Лазаревић: округли сто, манастир Манасија [Први дани српскога духовног преображења], 28. 8. 1993, ур. Мирослав Пантић (Деспотовац: Народна библиотека „Ресавска школа“, 1994), 13–22.