Деспота Стефана Лазаревића приказују као аутора укорењеног у библијском етосу, надахнутог библијским речима.
Обликом и композицијом дела Стефана Лазаревића припадају лирском изразу, саопштена у првом лицу. Овај лични тон прожима готово сва дела Светог Деспота - његове речи нису пуко приповедање, већ сведочанство душе, дубоко промишљање времена и судбине. Истовремено, с друге стране, на један специфичан начин, једним библијским стилом, Деспот Стефан, мудар и побожан, кроз своје речи оставља аманет свом народу: да не забораве да је живот на овом свету пролазан, да у њему свака слава и моћ блиста само за трен, али да онај ко живи у светлости Христовој, постаје наследник Царства вечнога.
и такође општу библиографију →]
Библиографија
Грађа и извори
За разрешења скраћеница, види Скраћенице на дну странице на којој је изложен
Изабрана библиографија, сложена хронолошки
Gj[uro]. Daničić, „Proroštvo Despota Stefana Lazarevića“, Starine Jugoslavenske akademije znanosti i umjetnosti, knj. IV (1872): 81–85: 83.
Љубомир Стојановић, „Књижевност за време Деспота Стевана“, Српски књижевни гласник, књ. XXI, нова серија, бр. 8 (16. август 1927): 592–595.