Могуће је да ова необична фреска алудира на Светог Деспота Стефана Лазаревића као ктитора ове цркве. Са леве стране у порталу осликан је лик Светог Николе Мирликијског. Нажалост, друге фреске нису сачуване - пропале су током бурних година 19. века, када је ова црква била оштећена. Судбина „Белe цркве“ била је испуњена искушењима и обновама. У сутону туркократије, обновљена је крајем 18. века, тачније 1796. године - можемо претпоставити да је црква тада сасвим обновљена, будући да је том приликом извршено и живописање њене унутрашњости - док је само неколико година касније, 1800. године, постављен нови иконостас, о чему сведочи ктиторски запис на царским дверима. У историјским изворима се као донатор ове обнове био помиње оберкнез Петар: обнова у страдалним годинама сведочи о снази вере и националног духа у турбулентним временима. У поменутом натпису, према неким читањима помиње се и кнез Пана [ССЗН 3708]. Оно што је извесно је да запис о обнови, датиран на 16. мај 1796. године, о приликама у којима је спроведена ова обнова каже следеће: „В то време беше скорб народу од Турки“. Нажалост, Турци су народ угњетавали и после обнове ове цркве, о чему сведочи и њено страдање - у годинама устаничке борбе, црква је била тешко оштећена 1813. године. Но црква је убрзо обновљена, што сведоче белешке Јоакима Вујића (1772–1847) из 1826. године. Према његовом казивању, ова црква некада је била манастир, који су порушили Турци; обновљена је, и у време Вујићевог путешествија била појућа.
Поред Цркве Рођења Пресвете Богородице у Бељајци - Врбовачке цркве налази се некропола, на шта указују и сачувани надгробни споменици. Установљено је да су крај Врбовачке људи сахрањивани у периоду од 15. до 18. века. Народ је и на овај начин остајао уз своју светињу, чак и у периоду када је она била урушена. У самој цркви су током археолошких истраживања пронађени остаци 12 покојника, који су похрањени у заједничку гробницу крај улаза.
Бела црква својом једноставном, али хармоничном архитектуром плени пажњу. Скромних је димензија, једнобродна, са сажетим уписаним крстом у основи. На западној страни налази се мала квадратна припрата, украшена карактеристичним нишама на северном и јужном зиду, док се у једној од њих скрива мала крстионица.