Житије Светог и благоверног Стефана Високог, Деспота Српског

Философ упоређује светог Стефана још и са многим другим старозаветним судијама и царевима, па и са самим светим Давидом и мудрим Соломоном. Јер као што Господ „нађе Давида по срцу“ Своме (Д. Ап. 13, 22; Пс. 88, 20), тако ваистину нађе и достопамјатног овог Стефана, који се као и Давид гнушаше гордости и високоумља, а љубљаше свагда богосличну смиреност и христолику кротост, колико му беше могуће сместити у себе ове божанске и боготворне врлине. А Соломону је био сличан по томе што и он, као некада премудри Соломон (ср. 3. Цар. 2, 12. и 1. Цар. 10), смири најмоћније земље око себе на северу и југу и на истоку и западу, те му, као некада Савска царица Соломону, долажаху са свију страна цареви и владари, дивећи се његовој мудрости и богатству и тражећи његово пријатељство. Јер и он попут Соломона доби од Господа небеске премудрости и обостраног богатства, тако да беше и бољи и врлинскији од свих тадашњих владара и на Истоку и на Западу. Сабравши у себи премудрост из Божанских списа Светога Писма и Светих Отаца, и скупивши богатства своје златне и плодне земље, Стефан беше вером, премудрошћу и даривањем милостиње као нико други. Чак ни из давнина не беше међу владаоцима таквога владаоца, тако изванредно човекољубивог и богоугодног. Живео је заједно са источнима и западнима, са хришћанима и са неверницима, и узимајући од свих оно што је најбоље, био је од свих поштован, а све их је превазилазио својим врлинама и поштењем. Животописац му мудри Константин упоређује деспота Стефана још и са пророком Данилом и са света Три Младића из пећи Вавилонске, јер је и он као и они био у чељустима лавовским и пролазио кроз огањ и воду, то јест кроз многобројна искушења, кроз борбе и ратове на свим странама око себе. Но попут њих и он очува неповређеном веру своју православну у јединог истинитог Бога: Оца и Сина и Светога Духа, а кроз то и веру народа свога Српскога као хришћанског и православног. Јер нити приклони колена своја ни главу своју безбожности Мухамедовој, то јест муслиманима - Агарјанима, нити се поведе за лажним хришћанством Латинским и папским. Уопште да кажемо, животописац овог светог и боговенчаног деспота Српског, описујући му житије и подвиге, хтео би да га упореди са свима осталим старозаветним и новозаветним праведницима, али се пред овим Божјим светим и праведним човеком, осећа тако неук и неспособан, да његово житије сматра „необухватном и несагледном пучином“, те стога вели да „није могуће неукима пловити том пучином“. Ипак, потчињавајући се „заповести и захтеву“ тадашњег „најсветијег патријарха Српске земље кир Никона“, он се прихвата да опише житије богоугодника Христовог Стефана деспота, потстакнут на то и „виђењем трисветога јављања“, то јест јављањем њему у сну самога овога Светога Стефана. Зато са вером и надом приступа овом именитом Светитељу, верујући да ће га он као нека лађа узети и препловивши пучину довести до жељеног пристаништа. Ево шта о том примању заповести да напише житије деспотово каже сам Константин Философ: „Ми ако и примисмо заповест изнад наших снага од свеосвећенога патријарха Српских и Поморских земаља кир Никона,1 који је тада тамо дошао, а још и од војводе све војске