Манастир Светог Пантелејмона на Светој Гори, познат и као Русик или Русикон, основан је у 11. веку. У средњем веку постојале су јаке везе српских земаља са овим манастиром. Следећи руског монаха из светопантелејмоновске светогорске обитељи Растко Немањић је управо у овом манастиру примио монашки постриг и постао Сава. У време владавине Немањића, српске везе са манастиром Светог Пантелејмона су јачале. А српски владари помагали су овај манастир.
Српски цар Душан обилато је помагао овај манастир, што потврђује неколико његових повеља, а 1349. године обновио је манастир Светог Пантелејмона и даровао га великим новчаним средствима: у његовој хрисовуљи одређено је да манастир убудуће ужива високе годишње приходе. Богати прилози српских владара доприносили су уздизању овог манастира. Српски Кнез Лазар такође је помагао манастир Светог Пантелејмона, богато га дарујући. Сачувана је повеља којом Кнез Лазар овом манастиру дарује Цркву Вазнесења Господњег — Светог Спаса у Хвосну, као и повеља којом дарује Цркву Светог Николе у Лабу. Било је још прилога Светог Кнеза Лазара овом манастиру, што потврђују и повеље његових наследника.
После Косовског боја, наследници Светог Кнеза Лазара упркос незавидним и сложеним околностима у којима су се нашли нису ускраћивали помоћ светогорским манастирима, међу њима и манастиру Светог Пантелејмона. Сачуван је већи повеља које сведоче о подршци коју је овај манастир уживао од српских владара и њихове властеле. Једна од њих је повеља монахиње Јевгеније са синовима кнезом Стефаном и Вуком; овом повељом манастиру Светог Пантелејмона на Светој Гори дарована су велика добра — села, метоси и други прилози; владарима се прикључује и српска властела, такође дарујући своје поклоне манастиру, а повеља потврђује и раније прилоге Кнеза Лазара. Повељу, која је датирана на 8. јун 1395. године, потписао је благоверни кнез Стефан Лазаревић. У наставку, све изнад речено потврђује и својим потписом оверава Патријарх српских и поморских земаља Данило (1350–1400).
Сачуван је и одломак другог примерка повеље овом светогорском манастиру, на ком су потписани благоверни кнез Стефан Лазаревић и госпођа Јевгенија монахиња;