Господе, и чудесна су дела Твоја и нема те речи која је у стању да опева чудеса Твоја“ [Откр 15, 3; уп. Пс. 146, 5].
Стога и ја, осмеливши се, нако „нисам достојан брачног уласка“ [уп. Мт. 22, 12], ипак, надајући се заповести Господа да „ако чашу хладне воде пода неко у име Његово, неће изгубити своју награду“ [уп. Мт. 10, 42], мали дар приносим, као удовица две цете [уп. Мк. 12, 41–44; Лк. 21, 1–4], Свенепорочној Владарки Богородици, која ми помаже, и мојој заштитници, и у мојим многим невољама и искушењима брзој избавитељици, Њеном Храму часном Ватопеду, који је на Гори Атонској, где живе у миру часни калуђери.
У току мога живота дође к нама, да би нас видео, најчаснији међу монасима игуман јеромонах господин Генадије, и најчаснији међу монасима проигуман јеромонах Јоаким, и најчаснији међу монасима старац Акакије, и најчаснији међу монасима еклисијарх јеромонах Данило са другим часним старцима, испуњавајући љубав коју од раније, Богом упућени, имаху према нама. Тада приложисмо мали дар, како је горе речено, да се даје из Новог Брда, од моје [Владареве] царине, сваке године шездесет литара сребра [око 20 кг]. И ово сваке године да се обавезно испуњава Манастиру, од Божића па до [идућег] тога истог празника: о празнику Светих и врховних апостола Петра и Павла [крајем јуна] да се даје тридесет литара [сребра] и о Божићу - тридесет литара. И у наредним годинама ко се буде нашао да држи моју царину [Владареву] у граду у Новом Брду дужан је да ово Манастиру испуњава без сваког поговора. Ако ли се ко нађе не испунивши [ово], већ због тога калуђеру [који сакупља прилоге] зада труд [да дође] у мој двор, такав да мени од своје имовине плати шездесет литара сребра.
У вези с овим показах добру вољу да за одмор братији - која долази из већ поменутог Светог манастира [Ватопеда] - приложим село у мојој држави, које створих и приложих Новобрдском метоху, село Копривницу са свим међама и правима села тога. Ја сам то село ослободио [од обавеза]: од соћа, градозиданија, копања, орања, повоза, поноса, од војске даљње у мојој држави изузев војске Турцима и на граници Новобрдског метоха.
Све ово горе записано посвећујем нади мога живота н спасења свих, Царици Владарки поменутог манастира Ватопеда. И задатом речју н наређењем потврђујем да све то остаје чврсто и неизмењено током свих година мога живота. А после моје смрти, по Божијој вољи, онога кога Бог постави да држи мој престо - или мога сина, или неког од мојих рођака, или било кога од побожних - тога молим да сачува неизмењено све ово што је горе речено.
Ако ли неко од свега горе поменутог нешто уништи или измени, такав да је проклет од Господа Бога Сведржитеља и од Пречисте Његове Богоматере, и од силе часног и животворног Крста, и од Свехвалних врховних дванаест апостола, и од 318 Светих и Богоносних Отаца Никејских, код Свих Светих који су одувек Богу угодни. Амин.