Први који је скренуо пажњу на овај натпис био је Павле Ј. Шафарик (Pavel Jozef Šafárik, 1795–1861) - он је текст пронашао у једној рукописној књизи у библиотеци Карловачке митрополије. Текст је објавио Александар Фјодорович Хиљфердинг (Александр Фёдорович Гильфердинг, 1831–1872), а потом је текст објавио и Панта Срећковић (1834–1903), а за њим и Љубомир Стојановић (1860–1930) у својој збирци старих записа и натписа [ССЗН 4946]. Истраживачи запис сматрају врло значајним. Историчар Иларион Руварац користио га је као један од извора за утврђивање тачног датума Косовске битке, а текст је остао предмет научних анализа током наредних векова. Мраморни стуб на Косову био је замишљен тако да се својим уклесаним речима директно обраћа путнику намернику. Почетак натписа гласи: „Човече који српском земљом ступаш, било да си дошљак или овдашњи, ма ко и ма шта да си...“ Иако је косовски мраморни стуб порушен и више не постоји, садржај првобитног натписа је сачуван захваљујући препису. У знак обележавања шест векова од Косовске битке 1989. године, у близини Споменика Косовским јунацима на Газиместану, подигнут је монолитни стуб од белог мермера, а на њему су исписане оригиналне речи са старог натписа, како на српскословенском, тако и у преводу на савремени српски језик. Овај натпис више пута је превођен на савремени српски језик, а преводили су га Ђорђе Ђ. Стратимировић (1858–1936), Ђорђе Сп. Радојичић (1905–1970), Лазар Мирковић (1885–1968), Светозар Томић, Ђорђе Трифуновић, Томислав Јовановић, ... У натпису се уздижу храброст и узвишена духовност Кнеза Лазара, који симболизује највиши идеал човека преданог вери у Бога и одбрани ближњих. Његови ратници приказани су као сјајне звезде на небу, док им је изглед упоређен са пролећном земљом обасутом разнобојним цветовима - они су одевени у раскошно злато и украшени драгоценим камењем. Слика је литургијска: Кнез Лазар своју војску приводи Христу, да у њему скончају и приме венац мучеништва. Оваква слика српске војске, која се бори и страда на Косову али добија небеску битку, касније ће се поново јављати у српској народној епској традицији, али ће свој одјек наћи и у модерном стваралаштву. Натпис на косовском мраморном стубу остаје један од најзначајнијих споменика српске средњовековне књижевности и културе, који и данас сведочи о дубокој трагедији, али и непоколебљивом духу српског народа.
Натпис на мраморном стубу на Косову Деспота Стефана Лазаревића