Са десне стране од улаза у манастирски комплекс, у југозападном делу манастирске порте, приљубљен уз тврђавски бедем налази се стари конак — спратна грађевина, дугачка 12,5 метара, широка 9 метара, наслоњена на зид манасијске тврђаве. Сазидана је од камена и кречног малтера, а прекривена једноводним кровом са бибер-црепом. Наслоњена је на кулу и део бедема старе тврђаве, што јој даје посебну историјску вредност. У приземљу овог конака данас се налази манастирска продавница, у којој посетиоци манастира могу купити свеће, вино, мед, као и рукотворине монашког братства — иконе, бројанице, крстове и верску литературу. Спољним дрвеним степеништем долази се до широке веранде на спрату конака, у који воде два улаза. На спрату старог конака данас се налазе просторије за госте.
Стари монашки конак
После 2. светског рата манастир Манасија пролазио је кроз тежак период. Услови за смештај монашке обитељи нису били одговарајући; зграде су биле оронуле, па су монаси били принуђени да бораве у старој згради која се налазила ван манастирског комплекса. Било је неопходно обезбедити боље услове за смештај, те је монашка обитељ приступила изградњи монашког конака.
Архитекта Слободан Ненадовић, сарадник Завода за заштиту споменика културе, дао је значајан допринос за изградњу старог конака. Он је зграду старог конака пројектовао у складу са грађевином која се налазила на истом месту. Након добијања одобрења и прикупљања материјала, радови су започети у јулу 1960. године, а до краја године грађевина је покривена. У приземљу је добијен простор за оставу и подрум, док су на спрату уређене собе за смештај монашке обитељи и тераса. Архитекта је задржао традиционални изглед зграде, пратећи старе архитектонске обрасце. Епископ браничевски Хризостом (1911–1989) освештао је конак 27/14. септембра 1960. године, на Крстовдан.
Стари монашки конак саграђен је на месту старијег здања, што потврђују и путописне белешке из 19. века. Немачки новинар и путописац Густав Раш (Gustav Heinrich Wilhelm Rasch, 1825–1878), који је манастир Манасија посетио 1871. године, описује да је приликом уласка у манастир, на јужној страни, затекао две једноставне дрвене грађевине. Једна је била намењена економским потребама, док је друга, са приземљем и једним спратом, имала дрвену веранду и стрм кров од шиндре. Унутра су се налазиле трпезарија, монашке ћелије и собе за госте.
Сматра се да је првобитна грађевина која се налазила на истом месту, зграда саздана још у доба оснивања манастира Манасија, имала приземље и два спрата. Присуство остатака ложишта на спратовима, као и камених основа дрвених стубова трема, указује на промишљено осмишљену конструкцију. Током векова, зграда је више пута обнављана, а у 19. веку — онда када ју је видео Густав Раш — у њој су биле смештене монашке келије и трпезарија. На месту те некадашње грађевине, данас се налази стари монашки конак. Овај конак сада је намењен за госте манастира Манасија, док је у приземљу овог здања смештена манастирска продавница.