Параклис Светог Деспота Стефана Лазаревића
У монашком конаку манастира Манасија налази се прва црква посвећена Светом Деспоту Стефану Високом. Дужине девет, а ширине четири метра, Параклис Светог Деспота са олтаром и наосом има пространо предворје, које се може сматрати припратом. Сваки зид параклиса украшен је фрескама у старом средњовековном стилу: ове фреске дело су академског сликара и фрескописца Драгомира Јашовића (1937–2022). Он је, у периоду 1980–1981. године, осликао овај параклис, додајући га у свој опус од осликаних 27 цркава и манастира широм Србије, Грчке и Западне Европе, уз 52 копије угрожених фресака са Косова и Метохије, које се сада чувају у Народном музеју у Београду.
У Параклису Светог Деспота Стефана чува се икона Светог Деспота, коју је, поводом обележавања шест векова манастира Манасија, манастиру поклонила игуманија Јелена са сестринством манастира Жича. Ова драгоцена икона, ручно израђена и иконописана, украшена је позлатом и филигранским детаљима. Иконостас од ораховог дрвета, дуборезан и величанствен, који раздваја наос од олтара, дело је столарског мајстора Карла Гуљаша и његовог сина Карла из Деспотовца.
Под храма поплочан је каменим плочама, док два полијелеја бацају меко светло по фрескописаним зидовима. Живописан је и простор испред улаза у параклис, а на једној од фресака овековечена је Ресавска школа, са монасима који вредно исписују књиге. Међу њима налази се и Деспот Стефан, погружен у писање Слова љубве.
Радови на капели која се налази у манасијском монашком конаку довршени су 15. јула 1981. године, а свечано освећење параклиса извршено је на празник Преображења Господњег 19/6. августа исте године. Параклис Светог Деспота Стефана осветио је Епископ браничевски Хризостом, уз саслужење јеромонаха Атанасија Јевтића (1938– 2021), протојереја Петра Белића (1942–2013), протођакона Момира Лечића (1936–2021) и свештеника из околних места. Пре увођења подног грејања у Цркву Свете Тројице, управо у овом параклису током хладних зимских дана служена је Света Литургија, те је Параклис Светог Деспота Стефана деценијама окупљао верни народ.
Манасијски параклис Светог Деспота Стефана као да је најавио читав талас подизања цркава посвећеним овом благочестивом српском владару. После овог параклиса, широм српства верни народ почео је подизати цркве посвећене управо благочестивом Светом Деспоту: поред Цркве Светог Деспота Стефана саграђене у Деспотовцу - градићу који је добио име по Светом Деспоту, постоје Црква Светог Деспота Стефана и Преподобне Евгеније Лазаревић у Копривни крај Модриче, освећена 2009. године, и болничка Црква Светог Деспота Стефана у Смедеревској Паланци, освећена 2013. године; у Белосавцима крај Тополе Црква Светог Деспота Стефана Лазаревића зидана је од последње деценије 20. века, а пропојала 2017. године; ту су и Црква Светог Деспота Стефана Лазаревића на Авали подигнута 2017. године, Црква Светог Деспота Стефана у Бабама код Сопота подигнута 2018. године, Спомен-црква Светог Стефана Високог на Мачковом камену подигнута 2018. године, а у последњих неколико година сазидане су Црква Светог Деспота Стефана у Буковици крај Ивањице, као и Црква Светог Деспота Стефана у Банатском Деспотовцу крај Зрењанина, и Црква Светог Стефана Деспота и Преподобне Евгеније - Ефросиније у мостарском насељу Ортијеш, Црква-брвнара Светог Стефана Деспота у Лештанима...