Манасија
← Литература

Манастир Манасија: историја

Страна 51 од 60

Јеромонах Софроније [Сахаров], Старац Силуан, [превели хиландарски монаси], Хиландарски путокази, књ. 2 (Света Гора: Манастир Хиландар, 1975). Димитрије Ђулић и Миодраг Милачић, Хроника Ћуприје [На Морави Ћуприја] (Ћуприја: Општински одбор Савеза удружења бораца народноослободилачког рата, 1977). Срета Пецињачки, „Извештај К. А. Виртемберга о неким тврђавама и домаћој милицији аустријске ‘Краљевине Србије’ у 1720. години“, Мешовита грађа (Miscellanea), књ. 5 (1977): 58–69. Миодраг Ал. Пурковић, Кнез и Деспот Стефан Лазаревић (Београд: Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве, 1978). В. Д. Королюк (ред.), Записки янычара. Написаны Константином Михайловичем из Островицы. Введение, перевод и комментари А. И. Рогова. Ответственый редактор В. Д. Королюк. Академия наук СССР, Институт славяноведения и балканистики: Памятники средневековой истории народов Центральной и Восточной Европы (Москва: Издательство «Наука, 1978). Ђорђе Трифуновић (прир.), Деспот Стефан Лазаревић: књижевни радови, Српска књижевна задруга, коло 72, књ. 477 (Београд: Српска књижевна задруга, 1979. Радмила Тричковић, „Ћуприја и средње Поморавље до Првог српског устанка“, у: Бој на Иванковцу 1805, ур. Васа Чубриловић, Српска академија наука и уметности. Посебна издања, књ. DXXII. Одељење историјских наука, књ. 6 (Београд - Ћуприја: Српска академија наука и уметности - Самоуправна интересна заједница културе Скупштине општине Ћуприја, 1979), 85–169. Петар Момировић, Манастир Бођани (Бођани: Српски православни манастир Бођани, 1980). Agostino Pertusi, Martino Segono di Novo Brdo vescovo di Dulcigno. Un umanista serbo-dalrnata del tardo Quattrocento: vita e opere (Roma: Istituto Storico Italiano per il Medioevo, 1981). Куйо Куев, Житието на Стефан Лазаревич от Константин Костенечки. Кирилобелозерски препис (София: Наука и изкуство, 1983). Васа Чубриловић, Одабрани историјски радови (Београд: Народна књига, 1983). Вилхелм Рихтер, Прилике у Србији под кнезом Милошем до његове абдикације 1839. године: приказ најновијих догађаја, карактеристика српског народа и топографска скица Кнежевине, превео с немачког Душан Николић; рецензија, поговор и редакција Живомир Спасић (Крагујевац: Светлост, 1984). Угљеша Рајчевић, „Рафаило Момчиловић (1875–1941)“, Зборник [Матице српске] за ликовне уметности, књ. 20 (1984): 117–154 + Т. I–IV. Љубомир Дурковић [Јакшић], „Опис рушевина манастира Сопоћана из 1904. године“, Гласник: службени лист Српске Православне Цркве, год. LXV, бр. 12 (1. децембар 1984): 262–268. Феликс Каниц, Србија. Земља и становништво од римског доба до краја XIX века. Књ. 1, превео Глигорије Ерњаковић (Београд: Српска књижевна задруга - Рад, 1985). Дејан Медаковић, Истраживачи српских старина (Београд: Просвета, 1985). Куйо Куев и Георги Петков, Събрани съчинения на Константин Костенечки. Изследване и текст (София: Българска академия на науките, 1986). Ђорђе Живановић, Константин Михаиловић из Островице, Јаничарове успомене или турска хроника. Приредио и превео Ђорђе Живановић. Стара српска књижевност у 24 књиге, књ. 15 (Београд: Просвета - Српска књижевна задруга, 1986). Бранко Вујовић, Уметност обновљене Србије 1791–1848 (Београд: Просвета - Републички завод за заштиту споменика, 1986). Бранко А. Цисарж, Један век периодичне штампе Српске Православне Цркве (Библиографски опис часописа и листова са прегледом - садржајем свих радова објављених у њима од 1868–1970). Књ. I, А–М (Београд: Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве, 1986). Momčilo Stojaković, Braničevski tefter: poimenični popis pokrajine Braničevo iz 1467. godine. Istorijski institut, Zbornik za istočnjačku istorijsku i književnu građu, knj. 3 (Beograd: Istorijski institut, 1987). Архимандрит Софроније [Сахаров], Виђење Лица Божијег, превео са руског Павле Рак, Богословска библиотека „Парусија“ (Београд: Богословски факултет Српске Православне Цркве - Хиландарски фонд, 1987).