Гаврило Витковић, „Извештај. Написао 1733. Максим Радковић, егзарх београдског митрополита. Преписао и приредио Гаврило Витковић“, Гласник Српског ученог друштва, књ. 56 (1884): 117– 325. Календар са шематизмом Краљевине Србије за годину 1885. (У Београду: Издање и штампа Краљевско- српске државне штампарије, 1885). Календар са шематизмом Краљевине Србије за годину 1886. (У Београду: Издање и штампа Краљевско- српске државне штампарије, 1886). Календар са шематизмом Краљевине Србије за годину 1887. (У Београду: Издање и штампа Краљевско- српске државне штампарије, 1887). Владимир Карић, Србија: опис земље, народа и државе, написао проф. В[ладимир]. Карић, илустровао проф. В[ладислав]. Тителбах (Београд: Краљевско-српска државна штампарија, 1887). [Мирон Ђорђевић], „Беседа на Св. Три Јерарха (Говорио у новосадској Алмашкој цркви Мирон Ђорђевић, игуман манастира Ковиља)“, Глас истине: лист црквене проповеди, хришћанску поуку, духовну књижевност, животописе, старине и православне црквено-народне потребе, год. IV, бр. 4 (28. фебруара 1887): 50–53. Јован Мишковић, „Неки стари градови и њихове околине у Краљевини Србији [II. Ресава (Манасија). III. Гамзиград. IV. Костолац тимочки (Костол)]“, Старинар Српског археолошког друштва, год. 4, бр. 3 (1887): 65–73. Љубомир Стојановић, „Стари српски хрисовуљи, акти, биографије, летописи, типици, поменици, записи и др. Прибрао их Љуб. Стојановић“, Споменик [Српске краљевске академије], том III (1890): 1– 227. Мирон Ђорђевић, Историја Светосавског манастира Ковиља Храма Св. Аранђела Михајила и Гаврила у богоспасајемој епархији Бачкој: са приступом о чину монашком у опште и у Срба. Написао Мирон Ђорђевић (У Новом Саду: Издање Манастира Ковиља, 1891). [Мирон Ђорђевић], Надгробна беседа коју је на опелу преосвештеног Епископа бачког Василијана Петровића говорио игуман ковиљски Мирон (У Новом Саду: Штампарија др Павловића и Јоцића, 1891). Стојан Новаковић, „Хаџи-Калфа или Ћатиб-Челебија: турски географ XVII века о Балканском полуострву. С помоћним белешкама и објашњењима приложио Ст. Новаковић“, Споменик [Српске краљевске академије], том XVIII, II разред, књ. 16 (Београд: Српска краљевска академија, 1892): 1–132. Схематизам Краљевине Србије с календаром за годину 1893. (У Београду: Штампа и издање Државне штампарије Краљевине Србије, 1893). „Вести из места и са стране. Манастир Манасија“, Застава: орган Српске народне радикалне странке, год. XXVIII, бр. 60 (уторак, 20. априла 1893): 2. [Мирон Ђорђевић], Надгробна реч на погребу Сергија Шакрак-Нинића. Говорио Мирон Ђорђевић [прештампано из листа Наше доба] (У Новом Саду: Српска манастирска штампарија, [1893]). О. С. П., „Сергије Шакрак-Нинић, патр. синђел, уредник ‘Српског Сиона’, члан ‘Матице’, члан књижевног одјељења итд.“, Босанско-херцеговачки источник: мјесечни духовни часопис за црквено-просвјетне потребе српско-православног свештенства, год. VII, св. 9 (септембар 1893): 429–430. М. „† Сергије Шакрак-Нинић“, Српски Сион: недељни лист за црквено-просветне и автономне потребе Српске православне Митрополије карловачке, год. III, бр. 37 (12. септембра 1893): 581–583. Државни календар Краљевине Србије (са шематизмом) за годину 1894. (У Београду: Издање и штампа Државне штампарије Краљевине Србије, 1894). „Манастир Манасија“, Застава: орган Српске народне радикалне странке, год. XXIX, бр. 112 (уторак, 19. јула 1894): 2. Мат[ија]. Станојловић и Мил[оје]. Ј. Гајић, Деспот Стефан Лазаревић: историјска расправа (Београд: Издање Општине београдске, 1894). Радован Кошутић, „Писма из Петрограда (изворни дописи „Пр. Гласнику“)“, Просветни гласник, год. XV, бр. 4 (1894) 193–203.
