Manasija Logo
← Литература

Ктитор манастира Манасија: Свети Деспот Стефан Лазаревић

Страна 10 од 11

Бранислав Ј. Цветковић, „Портрет Деспота Стефана у Ресави: историографија и иконографија“, у: Дани српскога духовног преображења XXVII. Средњи век у српској науци, историји, књижевности и уметности XI. Научни скуп Деспотовац — Манасија, 20–21. август 2019. године, ур. Гордана Јовановић, редакција Станоје Бојанин, Злата Бојовић, Павле Драгичевић и др. (Деспотовац: Народна библиотека „Ресавска школа“ — Београд: Институт за српски језик САНУ, 2021), 219–254.

Boris Stojkovski, “Remarks on the Serbian Foreign Policy in the Age of Despot Stefan Lazarević,” у: Byzanz und das Abendland VII. Studia Byzantino-Occidentalia, Hrsg. Erika Juhász (Budapest: Eötvös-József-Collegium, 2021), 293–312. https://doi.org/10.37584/BuA_7.293.312.

Бењамин Ф. Хекић, „Печати српских средњовековних владара између западних и византијских узора“ (докторска дисертација, Универзитет у Београду, Филозофски факултет, Београд, 2021).

Драгољуб Марјановић, „Битка код Ангоре и Деспот Стефан Лазаревић 1402 — 2022“, Црква: календар Српске Православне Патријаршије [за просту 2022. годину] (2022): 134–139.

Игор Стаменовић, „Српска Деспотовина као друштво на граници у антиосманским крсташким ратовима и плановима (1402–1459)“, Балканске синтезе: часопис за друштвена питања, културу и регионални развој, год. IX, бр. 2 (2022): 49–62. https://doi.org/10.46630/bs.2.2022.04.

Branislav Cvetković, “The Royal Imagery of Medieval Serbia,” у: Meanings and Functions of the Ruler’s Image in the Mediterranean World (11th – 15th Centuries), The Medieval Mediterranean, Vol. 130, edited by Michele Bacci, Manuela Studer-Karlen, and Mirko Vagnoni (Leiden, The Netherlands: Brill, 2022), 172–218. https://doi.org/10.1163/9789004511583_007.

Борис С. Стојковски, „Деспот Стефан Лазаревић у делу Еберхарда Виндекеа“, у: Дани српскога духовног преображења XXIX. Средњи век у српској науци, историји, књижевности и уметности XII. Научни скуп, Деспотовац — Манасија, 20. август 2021. године, ур. Гордана Јовановић, редакција Станоје Бојанин, Злата Бојовић, Павле Драгичевић, Јекатерина Јакушкина , Виктор Савић, Радослава Станкова, Рада Стијовић, Јелица Стојановић, Љиљана Стошић и Волфганг Штајнингер (Деспотовац: Народна библиотека „Ресавска школа“ — Београд: Институт за српски језик САНУ, 2022), 39–50.

Станоје Бојанин, „Тровање Ђурђа Бранковића током опсаде Селимврије 1411. године у светлу познавања отрова у средњовековној Србији“, Историјски часопис, књ. LXXI (2022): 201–231. http://dx.doi.org/10.34298/IC2271201B.

Владимир Поломац, Српски као дипломатски језик у XV и XVI веку: филолошки приступ (Крагујевац: ФИЛУМ, 2023).

Бранислав Ј. Цветковић, „Минхенски српски псалтир: илуминацијa и контекст“, у: Дани српскога духовног преображења XXX. Средњи век у српској науци, историји, књижевности и уметности XIII. Научни скуп, Деспотовац — Манасија, 20–21. август 2022. године, ур. Гордана Јовановић, редакција Станоје Бојанин, Злата Бојовић, Павле Драгичевић и др. (Београд: Институт за српски језик САНУ — Деспотовац: Народна библиотека „Ресавска школа“, 2023), 149–190.

Предраг Д. Милосављевић, „Дело Псеудо-Дионисија Ареопагита и српска култура у доба Деспотовине. Први део“, у: Дани српскога духовног преображења XXX. Средњи век у српској науци, историји, књижевности и уметности XIII. Научни скуп, Деспотовац — Манасија, 20–21. август 2022. године, ур. Гордана Јовановић, редакција Станоје Бојанин, Злата Бојовић, Павле Драгичевић и др. (Београд: Институт за српски језик САНУ — Деспотовац: Народна библиотека „Ресавска школа“, 2023), 237–259.

Маја Николић, „Деспот Стефан Лазаревић и манастир Светог Павла на Светој Гори“, Зборник Матице српске за историју, св. 108 (2/2023) (2023): 9–18. https://doi.org/10.18485/ms_zmsi.2023.108.1.

Марко Гавриловић, „Српско-угарски односи (1403/1404–1427) у делима западноевропских писаца XV века“, Иницијал. Часопис за средњовековне студије, књига 11 (2023): 165–188. https://doi.org/10.29341/IN.11.0.165188.

Никола Илић, Црквена политика српског кнеза и деспота Стефана Лазаревића (Београд: Чигоја штампа — Н. Илић, 2024).