1406/7. г.оснивање манастира Манасија [ЖДС 52]
1418. г.освећење манастира Манасија [ЖДС 52]
1427. г.упокојио се Свети Деспот Стефан [ЖДС 86]; сахрањен је у својој задужбини, манасијској Цркви Свете Тројице [ЖДС 87]
1439. г.османлијска војна посада у манастиру Ресава [ССРЛ 660г; ХСВ 53]
1444. г.после Сегединског мира српска држава је обновљена, а турска војска се повукла из манастира
око 1455. г.Ресаву освајају Османлије [ХММ 41]; уколико је информација веродостојна, можда су је убрзо и напустили
1456. г.„изгоре Ресава“ (према Бјелопољском летопису) [ССРЛ 710]
1458. г.Османлије поново заузимају ресавску тврђаву
1467. г.у тврђави манастира Ресава налазио се турски заповедник, војска, као и имам, док се међу житељима помиње и монах Никон [БТ 250–251]
око 1476/1477. г.манастир претворен у магацин
1720. г.манастир обновљен; у њему се налазе калуђери — Caludier (ресавски монаси — калуђери) [ИКАВ 62]
1723. или 1724. г.„Ресавци“ (монаси) попују у ресавској парохији [ЕПЕС 153]
1725. г.проигуман Арсеније започиње обнову манастира [ССЗН 10234]
пре 1730. г.игуман Јосиф је старешина манастира Манасија [ИМР 148, 151]
око 1730. г.у експлозији барута у припрати, оштећена је манасијска црква
1739. г.Београдски мир: и аустријска војска повукла се из Србије, Турци поново заузели крајеве до Дунава и Саве, манасијски монаси избегли у Срем, у манастир Бођани
1741. г.манастирска тврђава пуста и ненасељена
1784. г.у манастиру Манасија опет живе Османлије, а господар тврђаве био је Мехмед Баша
1790. г.Османлије у августу 1790. године у манастиру Манасија на превару погубили око 200 Срба, које су претходно позвали да ненаоружани дођу на преговоре о предаји
око 1804. г.игуман Јоаникије, родом из Лесковца, долази у манастир Манасија и започиње обнову [ССЗН 3834; 3878]
1813. г.после пропасти устанка, манастир опет опустео
1815. г.игуман Јоаникије се вратио, започето чишћење и обнова манастира Манасија
1816–1861. г.игумани Савва, Мојсеј, Исаија, Самуил, Герасим и Евгенија обнављају манастир, цркву, проширују манастирска имања...
1844. г.прва велика обнова манасијске Цркве Свете Тројице, која је покривена
1846. г.први познати цртеж ресавске тврђаве који је дело Димитрија Аврамовића (1815–1855)
1861–1904. г.игумани Кирил и Мирон се труде у манастиру Манасија
1893. г.земљотрес оштетио манастирску цркву
1895. г.оправка манастира Манасија под владом краља Александра Обреновића
1897. г.у манастиру Манасија замонашен је Свети Рафаило Шишатовачки
1898. г.у манастиру Манасија замонашен је Свети Исповедник Доситеј Загребачки
1898. г.краљ Александар Обреновић манастиру Манасија приложио звоно, тешко 1.800 кг
1907. г.прослава 500. годишњице почетка зидања манастира Манасија
1911. г.приликом изградње пута поред манастира оштећена манасијска тврђава
1915–1918. г.манастир пострадао и био опљачкан
1925. г.краљ Александар I Карађорђевић манастиру Манасија приложио ново велико звоно
1927. г.свечано обновљење култа Светог Деспота Стефана Лазаревића, ктитора манастира Манасија
1929. г.у манастиру Манасија замонашен је Свети Свештеномученик Митрофан Матић
1941–1945. г.страдање у току 2. светског рата
1945. г.игуман манастира Манасија отац Павле Панић осуђен на затворску казну
1953. г.у манастир Манасија долазе монахиње
1953–1955. г.манастир Манасија претворен у женски манастир; у другој половини 20. века вршена су обимна археолошка истраживања и архитектонске обнове ресавске тврђаве
1956–1990. г.у време управе игуманије Параскеве, у манастиру је неко време боравио Свети Старац Софроније Сахаров
1960. г.обновљен стари монашки конак
1977. г.изграђен нови монашки конак
1981. г.освећен параклис Светог Деспота Стефана
1985. г.изграђен је гостињски конак са свечаном трпезаријом и библиотеком
2006. г.откривен гроб Светог Деспота Стефана у броду манасијске Цркве Свете Тројице
2022. г.манастиру Манасија враћен статус мушког манастира
2022–2023. г.настојатељ манастира био је игуман тумански архимандрит Димитрије Плећевић
2023. г.за настојатеља манастира постављен је протосинђел Павле Мирковић